БИТНО ЈЕ ИМАТИ УЗОР И ИНСПИРАЦИЈУ
Ђак генерације Средње музичке школе “Др Војислав Вучковић” Лазар Лазовић је завршио Основну школу “Милица Павловић” где није био вуковац, али је, како каже, на неки начин то био један од фактора због ког се одлучио да упише Музичку школу, односно, то му је додатно “отворило очи” да жели да се бави музиком. Иначе, живи у “музичкој” породици и све је почело од мајке Јованке која има таленат за музику, али се није музички образовала. “То је био један од разлога да моја сестра Софија, која се бави соло певањем, и ја, искористимо надареност за музику”, поносно каже Лазар.
– Истакао бих да на почетку нисам планирао да будем вуковац. Када сам кренуо у Средњу музичку школу циљ ми је био да будем комплетно музички образован. Самим тим, уз уложен труд и рад, уочио сам прилику да бих могао да се остварим и као вуковац. У почетку је било тешко, јер сам имао пропуста из ранијих година, али уз помоћ мојих професора сам успео све да надокнадим и да радим на себи што више. Наравно, временом сам схватио да је бити организован јако битно, па сам тако и поред обавеза у школи, успео да се бавим и другим ваннаставним активностима. Поред музике, љубитељ сам и спорта, па сам најчешће своје слободно време проводио бавећи се њиме – искрен је Лазар Лазовић, ђак генерације Средње музичке школе у Чачку.
На почекту његовог музичког образовања морао је да наведе неколико инструмената које би желео да свира. Наравно, клавир је био његова прва жеља, јер је већ имао прилику да се упозна са тим инструментом и није било двоумљења у избору.
– Клавир и музика нису били мој први избор. У детињству сам покушао да се “пронађем” у многим другим пољима, али када сам се први пут упознао са музиком, једноставно сам знао да ћу се тиме бавити. Наравно, као и у сваком другом занимању, битно је имати узор и инспирацију. Неки од мојих најдражих извођача су Евгени Кисин и Григориј Соколов – напомиње Лазар.
С обзиром на чињеницу да је касно почео да се бави музиком, на такмичења је ишао у Средњој музичкој школи, а посебно ће памтити “Фестивал словенске музике”.
– Најдража успомена током мог образовања је учествовање на музичком фестивалу који се одржао у Чешкој. На том фестивалу сам учествовао као члан хора наше Музичке школе. За успех и напредак су важни сви професори, али бих издвојио моју професорку клавира Весну Јањић, која ме је учила и унапредила моје знање о музици – каже наш млади саговорник.
Порука, највероватније будућег професора клавира, генерацијама које долазе је да ко жели да се бави музиком мора бити упоран и истрајан, а резултати ће се показати.
– Пандемија је оставила негативан траг на све, а посебно на људе који се баве музиком. У протеклих годину дана све се одвијало онлајн и самим тим нам је било отежано да вежбамо и радимо са професорима. Неминовно је да су нам свима недостајали концерти и наступи, а на првом месту, заједничко уживање у музици – наглашава Лазар, који се са осмехом на лицу припрема за почетак новог животног поглавља.
Н. Р.
Фото: Архива Л. Л.
ВЕОМА АНГАЖОВАН И ЗАИНТЕРЕСОВАН ЗА СТИЦАЊЕ ЗНАЊА
Професорка клавира Весна Јањић подсећа да је Лазар Лазовић Основну музичку школу “Др Војислав Вучковић” завршио у класи професорке Марије Тиосављевић:
– У моју класу је дошао пре четири године, као добар дечак, веома ангажован и заинтересован за стицање знања и напредовање, не само у области главног предмета – клавира, већ и осталих предмета из којих је кроз четворогодишње школовање увек имао све петице. Поред тога, био је сваке године учесник на неколико такмичења из клавира и освајао општинске и републичке стипендије. Наступао је на свим значајнијим концертима, како соло, тако и у камерним саставима. Надам се да ће, такође, успешно наставити своје усавршавање, као пијанисте и уметника у целини. Иначе, ово је други по реду ђак генерације који излази из моје класе. Пре две године то је била Ива Вуковић, свима познато име у свету клавира, потекло из наше средине. То је за професора велика част и задовољство и потврда заједнички вредног рада.
