У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ДОДЕЉЕНЕ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉИ ДИЗАЈН ПУБЛИКАЦИЈЕ И ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ
Годишња манифестација „Штампана реч 2021“ отворена је 23. пут у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у среду, 9. фебруара, и том приликом додељене су традиционалне годишње награде за изузетна достигнућа у завичајној штампаној продукцији. Награда „Даница Марковић“ за издавачки подухват године припала је „Пчелица издаваштву“ за едицију „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“, а награда „Исаило А. Петровић“ за најуспешније ликовно-графичко обликовање публикације, припала је Миленку Савовићу за дизајн монографије “Божидар Плазинић – На трагу светлости“ у издању Уметничке галерије „Надежда Петровић“. Савовићу је у протеклих две деценије ово четврто признање „Исаило А. Петровић“, а више пута је оба признања добијала и „Пчелица“.
Завичајно одељење Градске библиотеке у протеклој години сабрало је укупно 347 публикација, од чега 323 монографске и 24 серијске публикације, иза којих стоје 44 издавача, а међу њима је и 11 самиздата. На тај начин, већ 23 године, Градска библиотека негујући манифестацију посвећену завичајном издаваштву „Штампана реч“, према речима библиотекарке Тање Вуковић, негује штампану реч кроз подршку ауторима, издавачима, штампарима и дизајнерима и свима који улажу велике напоре да знање, речи, време, људе, отргну од заборава, а књиге и друге публикације остваре своју комуникацију са читаоцима и започну свој суштински живот. Ауторка изложбе годишње издавачке продукције од одабраних 306 експоната је библиотекар Завичајног одељења Тијана Бежанић, а поставку прате и три плаката које је дизајнирао Зоран Јуреш.
МИЛЕКИЋ О ВОЗАРОВИЋУ, ЗАСЛУГАМА И ЗАБОРАВУ
Манифестацију је пригодном беседом отворио завичајни писац и професор историје Зоран Милекић, аутор потресних романа „Мали војник Великог рата“ (за који се испоставило да је наш први роман за децу на тему Великог рата) и „Аустријанка“, посвећеног Диани Будисављевић, а његово име се у својству сарадника везује и за српско издање књиге „Смешна историја света“. Милекић је у својој беседи, поред коментарисања жеђи за сензационалном литературом, поред осталог, подсетио на колективни заборав и судбину Глигорија Возаровића, првог српског издавача, књиговесца, библиотекара, књижара, пријатеља Вука Караџића, Симе Сарајлије, Димитрија Давидовића и других.
– Возаровић је отворио прву књижару у Србији, своју приватну библиотеку учинио јавном, одшатмпао прву књигу, односно, сабрана дела Доситеја Обрадовић, чиме је далековидо указао чему треба да тежи читалачка публика. То је онај Глигорије Возаровић који је на Врачару, на месту где се сматрало да су спаљене мошти Светог Саве поставио дрвени крст, и тај крст је заправо, први јавни споменик у Београду. Лично га је кнез Милош изабрао да укоричи први српски устав Сретењски устав, а он је тај посао тако добро урадио да се тај устав и данас чува у Архиву Србије у истом оном повезу који је урадио Глигорије Возаревић.
Па ипак, ако данас одете у Лежимир, родно село на обронцима Фрушке Горе, никакав знак нећете нећи да је ту рођен… Ни у оближњој Сремској Митровици за њега још нема улице… Али награда за издавача године у Београду понела је његово име…
ТРИФУНОВИЋ: БРОЈ МАЊИ, КВАЛИТЕТ ЗАДРЖАН…
Награде је лауреатима уручио директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић, који је тим поводом изјавио да је задовољство што Градска библиотека 23. пут организатор познате манифестације Штампана реч коју су почетком овог века осмислили запослени у овој установи, како би се на прави начин вредновало и ценило завичајно штампарство и аутори који стварају у овој средини.
– Имамо прилику да у изложбеном простору велике сале Градске библиотеке видимо више од 300 издања објављених у 2021. години и морамо признати да је број смањен у односу на период пре пандемије, што је и очекивано. Тај пад је био евидентан већ 2019. године, имамо нешто боље резултате 2021, али надамо се да ће након смиривања ове ситуације чачанско издаваштво добити нови замах, јер је Чачак један од градова са најбогатијом издавачком делатношћу у Србији. Са 400 издања у тим најбољим годинама, то је био заиста феномен за релативно мали град и малу издавачку продукцију. Имамо задовољство да видимо да је квалитет, ипак задржан, без обзира на кризу која је 2020. године завладала у издаваштву, али су оба жирија донела адекватне одлуке о томе која је књига изадавачки подухват и која је то књига завредела титулу најлепшег издања у 2021. години – рекао је директор Богдан Трифуновић, подсетивши на лауреате 23. „Штампане речи“.
ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ – ЕДИЦИЈА „ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ ИЗ ПЕРА КЊИЖЕВНИЦА ЗА ДЕЦУ“
Горан Марковић, директор „Пчелица издаваштва“ окупио је ауторски тим књижевница које стварају за децу и тиме, по речима водитељке Вуковић, „сачинио несвакидашњу едицију која сведочи о животу, делу, радувеликих књижевница, сликарки, глумица, научника, ратних хероина. Те књиге намењене су деци и младима, али и свима који желе да дорасту до мере великих Српкиња“. Након Награде „Глигорије Возаровић“, којом је чачанска „Пчелица“ почетком ове године одлуком Библиотеке Града Београда овенчана као издавач године за децу, уследила је и награда „Даница Марковић“ за издавачки подухват године у завичајном издаваштву.
– Награђени смо за едицију „Знамените Српкиње из пера књижевница за децу“ која садржи девет наслова. То је едиција којаје део једне веће едиције, а намењена је деци и одраслима, а бави се тематиком наших знаменитих жена, али је овог пута конципирана тако да текстове пишу наше најпознатије књижевнице за децу. Заправо то су и романсиране биографије, имају за основу ачнеподатке, али су их наше књижевнице прилагодиле најмлађим,а ли и осталим читаоцима, према њиховом сензибилитету. Нисмо их спутавали, свака књижевница је дала свој печат на начин на који је желела, то је едиција која има заједничког илустратора Бранка Ристића, академског сликара, али сама едиција у целини је богатство које остаје будућим генерацијама да на књижевни начин о нашим знаменитим Српкињама. Свака награда значи, награда је друштвено признање, неко посматра наш рад из различитих области књижевности за децу и ово је један подстрек да радимо управо овакве едиције које ће оставитивелики траг на најмлађе читаоце – рекао је директор „Пчелице“ Горан Марковић.
О Награди „Даница Марковић“ за издавачки подухват године одлучиовао је жири у саставу др Ивана Крсмановић, председник и чланови Јелена Драмићанин и Ана Ранђић. Образложење награде прочитала председник жирија, наводећи поучност постигнућа знамнитих Српкиња за све генерације читалаца. Жири је похвалио и комплетну издавачку продукцију ИК „Градац“, као и едицију „Епски јунаци у стрипу“ у издању „Пчелице издаваштва“.
ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ
Знамените Српкиње и ауторке које су им посветиле наслове су: о Десанки Максимовић пише Виолета Јовић; о Милунки Савић пише Славка Петковић Грујичић; о Жанки Стокић пише Гордана Влајић; о Милеви Марић Ајнштајн пише Зорица Кубуровић; о Надежди Петровић пише чачанска књижевница и библиотекар Оливера Недељковић; о Исидори Секулић пише Гордана Малетић; о Милени Павловић Барили пише Весна Алексић …. ; о о Милици Стојадиновић Српкињи пише Лидија Николић; о Мини Караџић Гордана Тимотијевић.
НАЈБОЉИ ДИЗАЈН МОНОГРАФИЈА – „БОЖИДАР ПЛАЗИНИЋ – НА ТРАГУ СВЕТЛОСТИ“
Награда „Исаило А. Петровић“ названа по првом чачанском штампару додељује се традиционално за најбоље ликовно-графичко опремљену публикацују у чачанском издаваштву у протеклој години, а за 2021. припала је дизајнеру Миленку Савовићу из Графичког атељеа „АРТЕРА“ за монографију “Божидар Плазинић – На трагу светлости“ у издању Уметничке галерије „Надежда Петровић“.
– Нормално да награда значи. Да не будем нескроман, ко год да је узео да ради ову монографију добио би награду. Материјал је такав да га не можете покварити у некаквом књишком издању. Мени значи што ми је указана част од Уметничке галерије да радим такву једну монографију. Кажу да у Чачку није објављена обимнија студија за живог аутора. Други проблем смо имали, ко познаје рад Божидара Плазинића, ако није био на изложби много је пропустио, јер неће много видети из било какве монографије, књиге или каталога. Наш проблем је био како ликовно-технички то дочарати, а немати пред собом његове радове. Мислим да смо заједно са кустосом Мирјаном Рацковић која је била уредник публикације и са Божидаром, остварили једну добру сарадњу, кориговали се међусобно, а ја сам с књигом задовољан. Могло је то да се уради на много начина, али то је то. Од 2002. ово је четврти пут да добијам награду за најбољи дизајн и нормално је да је свакоме та награда драга, али она се ипак дели на све оне људе који су учествовали у целој тој причи, али мора неко бити потписан и „крив“ за све то – рекао је награђени Савовић и на питање да ли је ова монографија била најзахтевније дизајерско искуство у његовој каријери одговара:
– Не мора да значи, било је довољно отворити папир, спустити неки Божидаров рад и само гледати, не омести то, не покварити. Што мање дизајна у свему томе, наравно има ту и типографије и других одлука које је требало донети, тако да свакако да јесте. Вероватно због огромног обима посла не може човек да сагледа да ли је то најјачи дизајнерски рад или приступ. Много пута сам морао поново да снимим неки рад, да га поново обрадим, али јесте, ако је питање да ли је до сад најбољи визуелни захват, јесте.
Манифестацију је у почетном и завршном делу ауторском музиком на гитари оплеменио Ненад Маринковић.
Зорица Лешовић Станојевић
