„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Долази пролеће, јер се ласте у наше крајеве враћају са југа баш у овом периоду. Њихова гнезда су посебна прича. Какви су то градитељи! И певачи! Од пет врста које се бележе у Србији, наш саговорник Драгиша Гашо Петровић изабрао је три – градску, сеоску и ласту брегуницу. Управо њих можемо најчешће видети у Чачку и околини, а заједничко им је да су селице и гнездарице у нашем крају.
Градску ласту (лат. Delichon urbicum, енг. Northern House-martin) Петровић описује као малену певачицу елегантног и брзог лета, која се у прошлости најчешће гнездила колонијално на литицама и улазима пећина, у близини влажних станишта и водених површина. Када је човек изградио куће и насеља, и она се прилагодила, па је почела да за гнезда користи стрехе кровова, отворене терасе, па и мостове, силосе, бране… На брани у Парменцу постоји колонија ласта са више од 120 гнезда, открива Петровић.
Као и све врсте ласта, и градска се храни искључиво у лету, најчешће на већим висинама, а неретко и изнад воде. Углавном су јој храна ситни инсекти, а велики део плена чине комарци. Петровић каже да ова невероватно корисна птица дневно може да улови и по неколико хиљада инсеката!
Гнезда које праве ласте мала су уметничка дела. А ево како то изводе:
– Близина водотокова обезбеђује им блато које им је, помешано са њиховом пљувачком, главни грађевински материјал. Од тога праве лоптасто гнездо које лепе уз плафон и зид на објектима. Радо прихватају и вештачка гнезда, изливена од бетона или гипса. Једно такво гнездо, тачније, два једно уз друго, по позиву са Љубић кеја поставио сам, јер је старо на балкону отпало. Младунци су пребачени у ново гнездо и све се срећно завршило! Ова гнезда су и практичнија, јер се могу скинути и очистити од нечистоће и паразита. Обично, исто гнездо користе два, три пута и баш због нечистоће и паразита напуштају га и праве ново – прича Петровић и истиче корист коју човек има од овог изузетног „ловца“ разних „досадних“ инсеката.
Градска ласта често мора да се бори за гнездо са врапцем покућаром који се усељава у њена гнезда. Петровић наводи још један леп пример колоније градске ласте у Чачку. Налази се на објекту компаније „P.S. fashion“, а сви запослени, прича он, брину о птицама.
Градска ласта је, иначе, строго заштићена врста и Законом о заштити природе забрањено је рушење њихових гнезда.
Сеоска ласта (лат. Hirundo rustica, енг. Barn Swaiiow) је најчешћа ласта у региону. Има дугачка шпицаста крила и дужи и рачвастији реп од градске ласте. Лице и подбрадак су црвене боје, а код градске тај део је снежно бео.
Омиљено место за гнезда им је у стајама, уз подашчан плафон и греде. Највише воли објекте у којима има говеда и, наравно, мува којима се хране. Ретко се могу видети у празним и стајама од новијих материјала. Такође, ређе граде гнезда под мостовима и на зградама. И она се храни инсектима, а у потрази за њима може се видети око стоке на испаши. Изузетан је летач и великом брзином улеће у штале кроз уске прозоре и пукотине. Гнезда прави слично као и њена градска рођака, али, осим блата и своје пљувачке, користи и ситне гранчице и биљни материјал, чиме ојачава своју грађевину.
– Некада су људи, према ластином лету, знали какво време их очекује. Ако лове високо то је најава лепог времена, али ако лове при тлу инсекте, који због пада атмосферског притиска такође лете ниско, то је најава промене и кишног времена – прича Петровић и додаје да се сеоске ласте враћају у исту стају и исто гнездо, у коме су биле и предходне године.
И она је строго заштићена врста, а најбројнија је у низијским и брдским сеоским насељима Србије.
Брегуница (лат. Riparia riparia, енг. Collared Sand Martin) је најмања из своје породице. Одозго је смеђе боје, а такав јој је и оковратник који раздваја бело грло и груди. Веома је друштвена птица, тако да формира велике гнездеће колоније од неколико десетина, па до неколико стотина парова.
– Гнезди се на вертикалним земљаним и пешчаним обалама река, језера и ископима шљунка. Неретко дели колонију са пчеларицама, па и са понеким водомаром. Сви они копају тунел на чијем крају је комора у коју смештају гнездо. Тунел брегунице може бити дуг и један метар. Највеће колоније ових птица су у обрушеним обалама Западне Мораве у Станчићима, на ушћу Чемернице, у Мрчајевцима и Доњој Горевници, где је честа и на вештачки створеним обалама при експлоатацији шљунка. Гнездила се у таквим ископима и на Сувој Морави – прича Петровић.
Брзог и окретног лета, изузетни су ловци. Једна породица, родитељи и млади, каже наш саговорник, може дневно да поједе и 10.000 инсеката!
Угрожена је због губитка станишта услед регулације река, ерозија обала, исушивања мочвара и влажних станишта. Природни предатори су, као и код друге две поменуте врсте, соко ластавичар, свраке и вране, а брегуници су то и змије, најчешће белоушка, ређе смук.
Све врсте ласта пут југа крећу у великим јатима у септембру и почетком октобра, а враћају нам се од средине марта до половине априла. И већ их можемо посматрати поред Западне Мораве.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
