СНЕЖАНА РАДОЈИЧИЋ ПУТУЈЕ БИЦИКЛОМ ПРЕКО ПЛАНЕТЕ
Већини људи требало би неколико живота за оно што је доживела и видела Београђанка Снежана Радојичић. Скоро 15 година она „дише слободу“, путујући светом на веома јединствен начин! А живи невероватно лагано! Обавезни пртљаг су јој шатор и вреће за спавање, јер јој је често једини кров над главом небеска капа. Путује бициклом и до сада је била у више од 50 држава Европе, Блиског Истока, Азије, Јужне и Северне Америке! У ствари, у тим државама је мање-више живела, упијајући све лепоте, људске и божанске. После мале паузе, ове године се спрема да крене пут Новог Зеланда и Аустралије, ка новим пределима и искуствима која ће, сигурно, опет сабрати у неку књигу. До сада их је објавила десетак у којима је описала пределе кроз које је пролазила и људе које је сусретала. У четвртак, 13. фебруара, у оквиру Културно-образовног програма Културног центра Чачани су имали прилику да од Снежане чују многе занимљиве детаље из њеног живота на друму.
У краткој изјави за „Чачански глас“, уочи свог наступа пред публиком, Снежана је рекла да је одавно престала да броји километре које прелази на свом двоточкашу. Не броји ни године. Памти их само по својим одредницама, јер воли да се сети где је и када била за новогодишње празнике, за своје рођендане…
– Хтела сам да живим изван система, од свог писања. Бицикл је био начин, а у међувремену је то постао концепт номадског живота за многе људе. Путујем лагано, не журим нигде. Ствар је да доживим и осетим све оно што видим… Сигурно је да много тога нећу видети, нажалост. И да сам почела пре четрдесет година да путујем, остало би нешто што не бих видела. Али не треба бити незахвалан. Мада је ово и физички и ментално напорно, то је цена коју плаћам за оно што добијам – слободу и време за себе и свет око себе. Испуњени су ми срце и очи лепотом наше планете за неких просечних десетак живота – каже на почетку разговора и додаје:
– Планета Земља је предивно место за живот. Само да је сачувамо! А скоро смо на ивици да буде прекасно за то! Нису забринути само освешћени еколози. Свуда по свету постоје староседелачке заједнице које су много блискије са природом него ми, јер смо се ми од ње удаљили и отуђили. Ови људи и даље живе у складу са природом, имају нека знања која смо ми заборавили, јер наводно нам нису потребна у нашим градским кутијама у којима живимо. Они су веома забринути куда Земља срља… Била сам у једном таквом племену у Колумбији. То су, заправо четири племена, која на тој територији живе већ три хиљаде године и сматрају се дубоко спритуалним. Они верују да је већ прекасно и то су говорили више пута у јавности – каже Снежана, која, ипак, верује да може бити боље, посебно са новим генерацијама свуда у свету, које настоје да живе што више у складу са природом.
Следећа дестинација јој је Нови Зеланд. Аплицирала је за визу и верује да ће на јесен кренути на ово путовање, које жељно очекује:
– Тамо је предивна природа, а нема ни медведа, који су мој скоро највећи страх (смех).
На питање до када није касно за испуњење својих снова, Снежана каже:
– Никад није касно! Не мислим, наравно, да сви треба да иду на оваква путовања, јер то није сан свих. Свако има свој сан. Заиста мислим да за већину снова никада није касно, јер не мора човек да буде млад да би остварио своје снове. Потребна је жеља и истрајност – говори из искуства Снежана Радојичић, која је на прво велико путовање кренула 2011. године, определивши се да живи као номад. Пре тога, као професор српског језика и књижевности радила је у школи (дипломирала је на Групи за југословенску књижевност), била агент продаје некретнина, менаџер осигурања, лектор… А онда је схватила да то није оно што хоће и жели.
Поред путовања, у „новом животу“ главни састојак је списатељски рад, којим делом обезбеђује новац за наставак крстарења Земљом. Средства обезбеђује и из других „извора“. Издаје свој стан у Београду, у земљама где борави ради и многе креативне послове, по градовима Србије и Европе држи трибине, мотивационе, јер Снежанини описи предела и људи више су од водича. Она верује да њене приче успевају да „пробуде“ бар неког у публици – да свој сан почне да живи у стварности.
Весна Тртовић
ЧУДА ЉУДСКЕ ДОБРОТЕ
На трибини у Чачку Снежана је скоро два сата говорила о свом животу на два точка, како и зашто је одлучила да почне да живи као номад, до детаљних описа многих нај: најзанимљивијих, најопаснијих, најблесавијих… доживљаја, са мноштвом „чуда људске доброте“ широм света.
У Турској је била баш на почетку свог номадског путешествија. Остала је три месеца које је описала у књизи „Номад“. У планинским забитима у Турској постоје „гостинске куће“ које су заједнички изградили мештани. У њима се може остати три дана, а мештани заједно хране и поје свог тродневног госта, једна је од епизода које је испричала Снежана.
– Захваљујући Турцима остала сам на друму, зато што сам схватила да су свуда људи добри и да желе да помогну. Драго ми је да сам многе путнике инспирисала да оду у Турску – рекла је Снежана Радојичић.
Наравно, било је и непријатних ситуација. Једна од првих лекција коју је научила је да се не треба бојати дивљих животиња, него лоших људи. Али, како је истакла, непријатности се могу набројати на прсте.
ПРЕКО ХИМАЛАЈА И КРОЗ ПУСТИЊЕ
Највиши врх који је прешла је на непалским Хималајима, на 5.416 метара надморске висине. Извозила је Анапурна кружну руту, са свим пртљагом, без носача. Будући да је ишла веома лагано, имала је довољно времена да се аклиматизује, тако да није имала проблема са висинском болешћу.
Прелазак Гобија, најхладније пустиње на свету (просечна висина је 1.300 метара), сматра својим највећим подвигом. Било је то 2014. године.
– У почетку ми је било страшно – потпуно брисан простор! По сто километара прелазим и нема ништа. Ни једног јединог дрвцета на видику. Кад мисао нема где да се сакрије, а камоли човек! Али, онда сам схватила да управо то човека врати самом себи. Принуђен је да снагу нађе у себи, менталну и физичку. Схватите да можете и то да савладате – испричала је Снежана, која је касније прешла бициклом и друге пустиње, делом Такла Макан у Кини, целу Атакаму у Чилеу, Баха Калифорнију у Мексику, Аризону…
МОДЕРНИ НОМАД
– Писац, авантуриста, велики љубитељ природе и модерни номад… До сада је прешла више од сто хиљада километара и обишла више од 50 земаља. Храбра, смела и одлучна, 2011. године, узела је свој бицикл и кренула да се котрља по свету. Живи слободно, изван свих система, пише, продаје своје књиге, гостује на предавањима. Њене авантуре имају и хуманитарну страну, прикупља новчану помоћ за оне којима је то најпотребније – за децу, стара лица и бескућнике… – рекла је, поред осталог, уредница Културно-образовног програма Верица Ковачевић, представљајући публици Снежану Радојичић и навела да се слике са Снежаниних авантура могу погледати на инстаграм налогу @ciklonomoad, на њеном блогу и фејсбук страници.
