Прављење зимнице спада у традицију, иако је данас многим женама лакше да у маркетима купе шта им је потребно, друге ипак воле да нешто припреме и саме. У домаћинству Вучићевића из чачанског села Јежевица вредне жене од прављења зимнице која траје скоро читаве године напрвиле су уносан бизнис. Марија Вучићевић пре неколико година, кренула је са производњом слатке и слане зимнице и сада је носилац свог пољопривредног газдинства. У њеном богатом асортиману налазе се и производи припремљни од воћа и поврћа које сама узгаја.
– Већ пар година бавим се производњом зимнице, радим паприку, туршију, корнишоне, шарену салату, џемове, слатка, компоте. Улагања и одрицања су велика, тачно је и да је посао огроман, али може пристојно и лепо да се заради. Ја не спремам зимницу само сада у септембру и октобру, крећем рано, негде у марту и то траје до децембра. Када је реч, рецимо о корнишонима почињем од производње расада, то је крајем марта, почетком априла. Дуг је процес док они дођу до пастеризације и паковања у тегле – рекла је Марија Вучићевић.
Ајвар, специјалитет балканске кухиње, често се налази у врху многих светских гастрономских листа када је реч о најукуснијим намазима и производима. Ајвар се припрема од црвене паприке и неизоставан је део зимнице. Ипак, припрема није нимало једноставна, па је то можда и разлог што се многе домаћице одлучују да по потреби купе теглу.
– Дефинитивно је најзахтевније припремити ајвар, ја га правим од барене паприке. Око њега је потребно много времена и не може се сав посао урадити за један дан, док се паприка очисти, опере, обари или испржи, па се тек онда наредни дан меље, да би на крају добили ајвар, мислим да је то најдужи процес прављења. Мешање је такође процес који дуго траје, па за то постоје и разне машине које тај део посла одраде саме, што нама женама доста олакша, јер за то време можемо урадити нешто друго – казала је Марија.
Да су међусобна подршка и заједнички рад сигуран кључ за успех, потврђује и Марија, која каже да у послу има помоћ својих укућана.
– Свако по неким својим могућностима, ко колико може, и најмлађи и најстарији чланови породице, сви дају неки свој допринос и помажу, а свака помоћ је добродошла. Не може се зарадити огромна цифра, али нама женама то буде добра допуна за кућни буџет – рекла је Вучичевић.
У Маријиним теглама налазе се џемови од кајсије, шипурка, пекмез од шљива, компоти од јабуке, крушке, нектарине, шљиве, али и незаобилазна слатка од беле и црвене трешње, вишње, јагоде, шумске јагоде, купине, а како каже Марија сада очекују и дуње, како би наставили са слатким програмом. Доста различитих врста воћа производе сами, па је квалитет загарантован, али су улагања велика.
– Улагање крећу од саме производње поврћа и воћа, ми више откупљујемо воће, него што га производимо, али сама прерада је огроман посао. Док дође до финалног производа, који је спреман за купца треба да прође одређени број дана и одређена мука у раду. Сви ми који откупљујемо воће и поврће на већу количину добијамо и неки додатни рабат, па су нам цене доста повољније. Када се све прерачуна, цена воћа и поврћа, улагање, наш рад, наравно да је јефтиније купити, али ми који се бавимо овим послом имамо зараду и можемо да направимо себи пристојну месечну плату – рекла је Вучићевић и додала да је за жену на селу веома важно да има свој посао, као и помоћ коју пружају држава и локална самоуправа у виду конкурса, јер је то је подстрек да се производи могу слободно продати.
Да добра и квалитетна роба увек нађе пут до купца, испоставило се као тачно и у Маријином случају. Купци је налазе најчешће на друштвеним мрежама.
– Производе продајем свуда по Србији, имам купце у Крагујевцу, Краљеву, Београду, најмање у Чачку. Учествујем на бројним изложбеним манифестацијама у Чачку и околини, а доста купаца ме контактира путем друштвених мрежа – рекла је Марија.
Маријина свекрва Радованка Вучићевић увек је ту да пружи потребну помоћ и да заједно са снајком припреми укусне производе.
– Некада је свака кућа остављала зимницу за себе, данас није тако, млади су запослени, свако ће радије да купи једну теглу, него да прави. Паприка се и даље пече на „смедеревцу“, кува се у шрепи, све радимо на старински начин. Мислим да и данас зимница може да буде квалитетна и лепа као некада, предност је што се сада лакше продаје, некада је то било доста теже, сада је другачије захваљујући модерним технологијама – рекла је Радованка Вучићевић, Маријина свекрва.
Захваљујући томе што свој посао ради како треба, Марија има и добру зараду и добру рекламу, а на овај начин њен труд и рад се исплате.
Виолета Јовичић
