У „СРПСКОМ ПАБУ“ ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА „БЈЕСОВИ“, ЗОРАНА МАРИНКОВИЋА
У организацији Међуопштинског историјског архива Чачак, „Службеног гласника“ и „Српског паба“, у среду, 26. фебруара, Зоран Маринковић, фронтмен и оснивач једне од најважнијих алтернативних група са простора бивше Југославије представио је своју књигу „Бјесови“. Монографија је, не само књига о бенду, већ и културни документ о једној музичкој ери и уметничком изразу који је оставио неизбрисив траг. Осим аутора Зорана Маринковића, српског мултидисциплинарног уметника, најпознатијег по свом деловању у рок групи „Бјесови“, о књизи су говорили и Борисав Челиковић, уредник издања и Горан Живановић, рок новинар и публициста, а модератор је био Предраг Лошић.
„И ОВА КЊИГА ЈЕ БОЖИЈА ПРОМИСАО“
Борисав Челиковић, уредник издања, верује да је настанак ове књиге Божија промисао и да се ништа у животу не дешава случајно. И ова књига је, како каже, Божија промисао, јер раније није слушао групу „Бјесови“, а сада је њихов фан. Искрено открива да су му други указали да је међу најважнијим вредностима Горњег Милановца и овај бенд, па је предложио Зорану Маринковићу да објаве монографију, иако у том тренутку није имао конкретну идеју како ће та књига изгледати.
– Кроз наше разговоре смо прво закључили да нико не може као Зоран да напише књигу која ће да има душу, да прикаже вертикалу „Бјесова“ каква заиста јесте. Изненадио ме је, јер има фантастичну документацију. Све је бележио. Требало је мало времена да почне да пише, али књига је данас пред нама. Монографија представља време деведесетих и двехиљадитих година, представља две деценије турбулентног времена, промена које су се прожимале кроз читав живот и културу на нашем простору, а које су „Бјесови“ обележели својим наступима, сензибилитетом и фановима. Група је свакако оставила дубок траг који је требало забележети као оставштину за будућност. Верујем да ће за двадесетак или тридесетак година у прегледима српске културе своје место имати и овај бенд из Горњег Милановца – рекао је, између осталог, Борисав Челиковић.
„ФЕНОМЕН РОКЕНРОЛА, НАЈЛЕПШЕ ИЗ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА“
Рок новинар и публициста Горан Живановић је подсетио да се у некадашњој Југославији рок култура много везивала за наше републичке центре, а посебно за Београд, Сарајево, Загреб, Љубљану, Нови Сад.
– Деведесетих година десио се један феномен, рекенрол се из тих центара одједном преместио у мање градове у унутрашњости. И у Горњем Милановцу се појавио такав бенд који је састављен, углавном, од локалних музичара. Добро је што је Челиковић предложио објављивање ове монографије, јер нико није могао боље да је напише од Зорана, који је од почетка био срж овог бенда и духовни вођа. Горњи Милановац и читав крај могу да буду поносни на групу „Бјесови“. Књига је трајни веродостојни документ за генерације које ће у будућности истраживати феномен рокенрола, као нешто најлепше што је донела друга половина 20. века – нагласио је Горан Живановић.
„Бјесови“ су од оснивања привукли пажњу необичном поставом са два певача, пажљиво осмишљеним наступима, препознатљивим и личним текстовима. Постава се углавном мењала према замислима двојца који је групу и основао, Зорана Маринковића и Горана Марића. Први велики успех бенда је победа на Гитаријади у Чачку, 1990. године, потом је уследила и победа на Зајечарској гитаријади, 1993. и у наредних неколико година много концерата. У том периоду велика медијска пажња била је усмерена на овај бенд. Зоран Маринковић потврђује да је Гитаријада у Чачку имала дубље значење за групу и да их је подстакла да и даље раде вредно: „Од тог тренутка Чачак је нераскидиво везан за Бјесове“.
„ПОМЕРАЊЕ ПРАШИНЕ“
Познат као мултидисциплинарни уметник, Маринковић је под псеудонимом Бјесомар снимао бројне кратке документарне филмове и спотове за „Бјесове“, као камерман, монтажер и режисер. Дипломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности, у класи професора Чедомира Васића. Прву награду на 18. Меморијалу Надежде Петровић у Чачку поделио је са познатим уметником Урошем Ђурићем. Три његова рада су у уметничком фонду Музеја савремене уметности у Београду. Али, ипак…
– Музика је, ипак, краљица свих уметности. Немам много доприноса у осталим областима, само сам одувек имао потребу да се изразим на све те начине. Као круна свега је, ипак, ова монографија. Књига на добар начин осликава и моју уметничку поетику и све што се догађало у најважнијем изразу који сам имао. А то је израз кроз групу „Бјесови“. Овом књигом сам хтео да људима приближимо ову музику, да озваничимо феномен једног бенда, из малог града у Србији, који је доспео у жижу јавности. Група има два квалитета, трајност и текстове који „имају шта да кажу“. На основу тога се рађа утицај и због тога нас људи и даље прате. Имамо чак и једно језгро обожавалаца који су на већини наших концерата. Они који буду читали књигу имаће лаган приказ „Бјесова“. То је „померање прашине“. Тако схватам ову књигу и нисам хтео да буде нимало тешка за читање. Иначе, монографија је илустрована са више стотина црно-белих и фотографија у боји, које су постављене као стрип. Илустровале су одређену емоцију која се развијала од почетка до краја књиге – рекао је за „Чачански глас“ Зоран Маринковић, пожелевши свим људима испуњен живот.
„Бјесови“ су постали једна од најзначајнијих српских рок група, а Маринковић је не само певач, већ и главни аутор музике и текстова, омота и спотова бенда. Према његовој слици „Big Space Licker“, дизајнирао је симбол групе. После паузе од неколико година, од 2000. бенд се поново окупља у другачијој постави и са једним певачем, Зораном Маринковићем. Најважније је да и после више од 35 година постојања имају бројну публику и имају „шта да кажу“.
Н. Р.
