КЊИГЕ ДОКТОРА ФИЛОЗОФИЈЕ МИШЕ ЂУРКОВИЋА О ПОДЗЕМНИМ ПОЛУГАМА САВРЕМЕНОГ СВЕТА (5. део)
Издавачкa кућа „CATENA MUNDI“, објавила је књиге др Мише Ђурковића, научног саветника и директора Института за европске студије у Београду ,,Тамни коридори моћи“ и ,,Мрачни коридори моћи“, имајући у виду да су „незаобилазан приручник за разумевање скривене политичке моћи у савременом свету, а то је моћ која никоме не полаже рачуне, али утиче на политику, право, културу, идентитет многих држава у свету, па и наше“.
Када говори о инфилтрацији или ентризму у званичне верке и политичке центре моћи, др Миша Ђурковић говoри о личности која се сматра пресудном у „обрту“ који се догодио у Ватикану и либерализацији католичког поимања света.
ИНФИЛТРАЦИЈА
– Занимљиво је кад одете у Катедралу Светог Петра, имате у пролазу ка Ватиканском музеју на зиду списак свих папа, а преко пута стоји огромна слика кардинала Ранполе, који је врло занимљив и о коме у врло озбиљној књизи „Руси и Русија у светској историји“, рађеној на основу докумената, стоји чувена прича о њему … Он је био озбиљан кандидат за место папе, а апостолска тадашња држава Аустро-Угарска и цар Фрања су ставили вето на његов избор, што је искоришћено први пут после 300 година, што је врло занимљиво као код Рацингера. Образложење је било да постоји сумња да он припада масонским редовима и да је као такав врло моћан, а био је државни секретар код претходног папе, и тако је спречено да он као врло моћан масон заузме позицију папе. То је неоспорна историјска чињеница и неки тиме тумаче пропаст Аустро-Угарске царевине, свега неких десет година касније. Слика тог човека заузима врло истакнуто место на важном пролазу у Музеј Ватикана. Питање је да ли ћемо икада добити документа да то видимо, али било зато што се црква евидентно прилагођавала свету који су ови други обликовали, било зато што је изнутра нарушавана њена суштина, у сваком случају, њено деловање данас је другачије од онога што је она имала у историји и људи сматрају да то јесте разлог зашто су и демографске бројке такве, зашто је и образовање на целом западу данас изразито комунистичко, врло прецизно вам говорим.
ПОВРАТАК МАРКСА…
Ђурковић наглашава да се чак у Америци последњих десет година догађа велики повратак Маркса, какав никад није заправо био отворен, јер су они инсистирали на разним постничеанцима, постструктуралистима, фројсијанцима, али данас је Маркс постао веома популаран. Данас су његове књиге у излозима, што Ђурковић сматра да није случајно, јер су управо ти заједнички извори и подстакли и направили и совјетску револуцију, а све више и неокомунистички систем вредности од шездесетих година на овамо, а заправо и пре, са Кинсијем, од педесетих па надаље.
У дијалогу кроз који су представљене Ђурковићеве књиге професор др Владимир Димитријевић је предложио повезивање приче о деловању Коминтерне у култури и деловању савремених невладиних организација и тзв. обојених револуција, јер се и ту види континуитет деловања, указујућу на сјајан портрет у књигама који је добио Ото Кац, који је истовремено био и књижевник, и делатник у култури и убица Коминтерне, чинећи тако невероватан спој.
– Ако већ уочавамо континуитет код оних које савремена политичка теорија назива контрапросветитељима још од 18. века, овде Коминтерна у дукатима, у злату плаћа Крлежин печат. Рецимо, или пре, свега „Нолит“, Милош Црњански открива да су „НОЛИТ“ агенти, у коме је један од уредника Никола Бертолино, и онда га сви нападају да гуши слободу културе, али он каже – причајте шта хоћете, „Нолит“ је агентура СССР-а до данас – истиче Димитријевић.
Миша Ђурковић потврђује да је у својим књигама то и званично доказао, јер је „Нолит“ ставио у тај систем фронтовских организација које је Коминтерна направила тридесетих година.
– Црњански је тада био усамљен. То је чувени спор око стране књиге, у коме је он био потпуно сам у јавности. Чак су му и људи попут Григорија Божовића, кога су комунисти стрељали 1944. године, говорили: – Али, немој, претерујеш, то је ипак уметничка слобода – али та уметничка слобода дошла му је главе десет година касније. Сам Црњански јесте био бриљантан, генијалан, али цео свој живот је био везан за државни апарат, не само што је био у посланствима, него је очигледно имао везе и са Стојадиновићем, што је остало целог живота, али рекао бих и са безбедносним структурама ове земље које су добро виделе шта се дешава, па поставили су и антикомунистички покрет људи који су препознавали ту ситуацију – прича Ђурковић.
„ТАМНИ КОРИДОРИ МОЋИ“ – ДО ЦИЉЕВА ПОСРЕДСТВОМ ДЕМОКРАТИЈЕ
Аутор наводи и како су настале ове две књиге, апострофирајући њихову структуру и тематику. Књига „Тамни коридори моћи“, ИК Срђана Фуртуле, појавила се 2013. године.
– Моја идеја је била да као човек који се бави политичком филозофијом и теоријом, а врло назадовољан тиме што чита, јер данас децу на катедрама за политичку филизофију, пре свега, уче да не би смели уопште да се баве политиком и политичком реалношћу. Кад погледате све класичне политичке мислиоце, Хобса, Токвила, Вебера, Маркса, кога год, то су људи који су се управо бавили политичком реалношћу, оним што ми живимо, у смислу да анализирају промене, то су били делатници, а данас их уче, да уопште не треба то да раде него да читају опште приче – шта је правда, шта је друштвено прихватљиво, општи појмови који немају везе са друштвеном реалношћу. Желео сам да се бавим политичком теоријом и овим временом онако како су се бавили великани научне мисли бавили својим временом и то је књига која има осам поглавља, а теме су: Конспирологија и политичка теорија, Геополитике хомосексуализма, Нови троцкизам и системи инфилтрације – како се изнутра разара систем, цепање и конструисање нација. Ту је црногорски случај парадигматичан и показује како ти велики играчи желе да разарају традиционалне заједнице и да их вештачки стварају за десет година рада преко система корупције, злоупотребе система образовања и популарне културе итд, како може да се направи нова нација… Тако можемо да направимо и Чачане, Војвођане, Моравце у Чешкој, као што већ раде, Шлезе…
И „ВЕЧИТЕ“ ЕЛИТЕ
Књига садржи и есеје о томе Како је од номенклатуре настала елита, дакле, како се комунистичка елита само пресвукла и наставила да буде нова пословна, политичка, па чак и културна и свака друга елита, истиче Ђурковић. Једно битно поглавље говори „О насиљу деце над родитељима“, као последица реформе породичног законодавства, које развија систем у коме се деца подстичу да раде против својих родитеља, да их пријављују, уцењују, и да их и физички туку и малтретирају, што је све присутније на различите начине, статистике о томе говоре… Имамо и приче „О гојазности као политичком и теоретском проблему“, и „Ауторитаризам у савременој теорији и пракси“, што је врло занимљиво.
– У ситуацији кад сви причају о ширењу демократије да су се одређени облици ауторитаризма на велика врата вратили у великим земљама и мањим и да врло често можете само са ауторитарном влашћу да се одбраните од подривања посредством демократије. Ова књига је наишла на велику рецепцију, јер је дала приказ могућности како да се човек брани теоријом – наводи аутор.
„МРАЧНИ КОРИДОРИ МОЋИ“ – ЈЕР НОЋ ЈЕ СВЕ ТАМНИЈА…
Пошто је наставио да се бави истом тематиком и истом методологијом коју примењује на разне феномене, тако се 2021. године појавила књига „Мрачни коридори моћи“, јер је, по сопственим речима, више нагињао тамној страни Месеца. Ђурковић каже, има смисла да од тамних идемо ка све мрачнијим кридорима моћи, јер је и ноћ све тамнија и ту постоји девет поглавља.
Ексклузива ове књиге је транскрипт разговора са великим руским мислиоцем Александром Лугином који је био на семинару 2013. и говорио о новим и врло застрашујућим савременим тенденцијама и много тога се, наводи аутор, нажалост, реализовало. „Културни делатник као агент утицаја“ је заједнички назив два есеја и „Случај Коминтерне, културна политика и систем тајних безбедности“.
ЦИА, КОМИНТЕРНА И „ЦРВЕНИ МИЛИОНЕР“
– Зашто је ова прича битна? Ми смо пре неких 20 година открили књигу Френсис Саундерс која је код нас преведена чим се појавила 1999. Она је радила на архивском материјалу о деловањи ЦИА-е на популарну културу од 1945 до 1969. године. Врло се јасно видело да је ЦИА преко квазифондација упумпавала паре, финансирала разне уметнике, филозофе, цртане филмове, нема сегмента људског стваралаштва којим се они нису бавили, подстицали, извозећи рецимо цртане филмове, и моге актуелне ствари су настале заправо као деловања тих фондација и ЦИА-е. Сећам се колико сам био фасциниран кад сам све то читао, одједном видећи нешто што смо знали да постоји, али сад и документовано. Уводни део је говорио да је заправо цела методологија укључујући и неколико људи, као што је рецимо писац Артур Кеслер, преузета из Коминтерниног система. Кад сам поново почео то да радим и пронашао књиге како су Коминтерна и Совјетска тајна полиција радиле са западним писцима и уметницима, видео сам да је цео тај модел потпуно преузет од Коминтерне и то је бриљантно урађено у техничком смислу. Они су то почели да развијају још 1929/30. године преко човека који се звао Вили Минценберг, немачки Јеврејин, који је познат као црвени милионер. Он је милионе улагао у комунистичке феминистичке покрете, данас имамо наводно либералне феминистичке, у синдикате, омладинске организације, у позоришта, књижаре, издавачке куће итд. и то је управо онај модел који је Нолејт у Југославији 1931/32. почео да развија са потпуно истим ауторима, истим књигама… И не случајно, Ото Бихаљи Мерин, како га Немци зову, врло познат и у Немачкој, а то је била интернационала преко које су радили, био је карика преко које је новац стизао овамо и он је са својим братом развијао целу ту пропаганду код нас. Они су направили бриљантан систем који је код нас функционисао на три нивоа: на првом нивоу који видимо, они су их звали тзв. фронтовске организације, на хиљаде их је у читавој Европи, Латинској Америци и другим земљама, промовисале ту врсту идеологије. То је оно што данас зовемо Сорош фондација, неки би рекли ту су и НВО, а њима је идеја била да то направе и преко политичара и омогуће финансирање у свакој земљи… Највећа трагедија је што такве организације то данас раде са државним парама, а држава тако разара своју виталност, нормалност идентитете. То је други ниво. На најнижем трећем нивоу који се најмање види су управо агенти НКВД-а, КГБ-а, људи обучавани за убиства, фалсификовње новца, дистрибуцију новца, значи класичне тајне службе, а заправо кључни ниво су људи који су утицали на културу, образовање… Зато сам урадио студију о Оту Кацу, невероватном човеку, чешко немачком Јеврејину, као и Вили Минценберг. Они су били спона, узимали новац, осмишљавали стратегије, наводили на убиства, усмеравали људе и они су најважнији механизам преко кога је вођена Коминтернина културна политика. Он је био у Холивуду, Латинској Америци, везан је за најважније суђење када је запаљен Рајхстаг, управо Ото Кац је био најважнији у том суђењу нацистима у Лондону.Тако сам хтео да покажем како су већ тада преко тзв. агената утицаја мењани системи вредности да бисмо разумели шта се заправо данас дешава са нама. Зато је не случајно наредно поглавље у књизи насловљено „Фондације и разарање модерне цивилизације“.
З. Л. С.
Наставиће се
