MARIJA RADULOVIĆ, ZAMENICA DIREKTORA GRADSKE BIBLIOTEKE O RADU USTANOVE U GODINI KOJA ODLAZI:
– Programska aktivnost je zbog višemesečnog vanrednog stanja i vanredne situacije, skoro konstantnog ograničenja ili zabrane okupljanja, realizovana u nešto manjem obimu, ali ta cifra ipak prelazi sto programa koji su namenjeni svim uzrasnim grupama i kategorijama.
U godini koja je tražila mnoga distanciranja i izolaciju, menjanje navika i potreba, bilo bi logično verovati da je, ipak, ostvarena i neka nova i kvalitetna bliskost. Ona, koja bi ljude koji ne čitaju približila knjizi i Biblioteci, a onima koji redovno čitaju, podarila to, po pravilu, uvek nedostajuće vreme. Kalendarski na izmaku, u mesecu kada se obeležava i 14. decembar, kao Dan bibliotekara, sa zamenicom direktora Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ Marijom Radulović, masterom svetske književnosti sa zvanjem višeg bibliotekara u struci kojom se bavi, razgovaramo o nužnom prestrojavanju ovogodišnjeg programa, bilansu planiranog i ostvarenog, potrebama čitalaca, nabavci novih knjiga, dilemama kako dalje i novim izazovima…
Kako se situacija sa pandemijom u ovoj godini odrazila na korisnike usluga Gradske biblioteke?
– Bez obzira što se ova godina ne može smatrati redovnom u poslovanju, a i rano je za precizne statističke podatke, može se reći da je za Gradsku biblioteku „Vladislav Petković Disˮ ovo bila veoma uspešna godina. O tome govori činjenica da nema velikog variranja u odnosu na prošlu godinu po broju pruženih usluga građanima Čačka, broju upisanih korisnika, izdatih knjiga, periodičnih publikacija i neknjižne građe. Naprotiv, beležimo blagi rast, što samo potvrđuje da je kultura u ovim vremenima od neprocenjivog značaja.
Velike manifestacije su se „izborile“ za svoje vreme i prostor, a nabavka novih naslova i opreme?
– Bibliotečka građa i oprema su nabavljene po planu, realizovane su naše stalne manifestacije „Disovo proleće“ i „Štampana reč“, a ostvarili smo i izdavački plan za ovu godinu sa sedam vrednih izdanja. Od jula smo uveli novu uslugu, dostavu knjiga na kućnu adresu, koja je namenjena, pre svega starijim i invalidnim licima i drugim sugrađanima koji ne mogu da dođu u Biblioteku.
Iako se stiče utisak da je sve stalo, bilans realizacije planiranih programa u Gradskoj biblioteci iznenađuje?
– Programska aktivnost je zbog višemesečnog vanrednog stanja i vanredne situacije, skoro konstantnog ograničenja ili zabrane okupljanja, realizovana u nešto manjem obimu, ali ta cifra ipak prelazi sto programa koji su namenjeni svim uzrasnim grupama i kategorijama. Održani su brojni književni programi, promocije, izložbene postavke, radionice za decu i mlade. Obeležili smo u martu Dan ustanove i godinu dana rada u novoj zgradi, uručili povelje zaslužnim pojedincima, zahvalnice partnerima i priznanja najvernijim čitaocima.
Okolnosti često nameću nova rešenja, tako je bilo i u ovoj ustanovi. Inovativni onlajn programi pokrenuli su nužnost u kreaciju?
– Svaku krizu bi trebalo, koliko je to izvodljivo, sagledati kao mogući podsticaj za kreativna rešenja, pa i ovu, što je naša ustanova i pokušala da učini u prethodnom periodu. Onda, kada je dostupnost kulture i kulturnih sadržaja, kao i okupljanje publike jedino bilo moguće organizovati na društvenim mrežama i internetu, realizovali smo oko 30 onlajn programa. Organizovali smo prvi onlajn Skup na temu zavičajnih fondova i okupili na Zoom platformi bibliotečke stručnjake iz cele zemlje. Održan je u virtuelnom svetu, ali važno je istaći da je Skup zadržao svoj prvobitni koncept. Bibliotekari su, takođe, čitali deci u programu „Pričom prevazilazimo distancuˮ, koji je emitovan na internetu, a nakon uspešne letnje programske šeme, 8. decembra, započeli smo i drugu sezonu onlajn programa „Načulji uši, čitam ti priču!ˮ. Tokom ovog serijala emitujemo audio-zapise priča zavičajnih pisaca na Jutjub kanalu i Fejsbuk stranici ustanove. Programska ideja koja je nastala tokom letnjih meseci, povezala ljude na društvenim mrežama i prenela im emociju i ljubav prema pisanoj reči, nastavljena je, a planiramo početkom sledeće godine da snimamo i nove priče.
Čačanska biblioteka je među prvima osnovala svoj Centar za digitalizaciju. Viziju je, naročito sad, sustigla i praksa!
– Napomenula bih da među srpskim javnim bibliotekama čačanskaima najduži staž u održavanju sopstvene digitalne biblioteke, već duže od jedne decenije, a krajem oktobra predstavljena je njena nova verzija kao i novi veb-sajt. U drugom delu ove godine započeli smo formiranje Odeljenja strane knjige, a očekujemo da će ovaj obiman posao biti završen u narednoj godini.
Kako ste obeležili Dan bibliotekara?
– U predvečerje Dana bibliotekara, 14. decembra, Ogranak Gradske biblioteke u Prijevoru preseljen je u nov, adaptiran prostor lokalnog Doma kulture i započeo je rad sa korisnicima. Zahvaljujući sredstvima Grada Čačka i Biblioteke, Odeljenje je dobilo novu fasadu, podne obloge, grejanje, klimu. Prostorije su okrečene, ulazni deo je vizelno prepoznatljiv, lako dostupan i adekvatan za pružanje bibliotečko-informacionih usluga.
Ako „kriza slobode“ i opasnost potraju, kako projektuješ dalji kulturni život u našoj sredini, pa i u svetu?
– Na kraju 2020. godine možemo već sasvim biti sigurni da je pandemija virusa korona promenila društvo kakvo znamo, a po svemu sudeći, u budućnosti će ga menjati još i više. Na probu je stavljeno skoro sve, od zdravstva, ekonomije, politike, obrazovanja, pa do kulture i umetnosti. U svim sektorima pokazale su se brojne manjkavasti, ali i brojne šanse za razvoj. Makar mi u Biblioteci to tako vidimo. Predanim radom i kreativnošću zaposlenih našoj društvenoj zajednici šaljemo jasnu poruku da se kultura ne može zaustaviti i da nam je ova kriza novi izazov u radu.
Poruka za kraj ove „ne ponovila se“ godine?
– Čitaocima „Čačanskog glasaˮ čestitam Dan Grada i novogodišnje praznike i želim im dobro zdravlje, a korisnicima Biblioteke zahvaljujem na ukazanom poverenju, strpljenju i poštovanju propisanih mera tokom trajanja pandemije.
Zorica Lešović Stanojević
