Када уђете у солитер Љубић кеј 17, као да сте закорачили у неки хотел, или у лепо уређени дневни боравак. На другој страни Чачка, испред зграде у Немањиној 82, несвакидашњи призор – „кућерак доброте“, где свако може оставити храну, пиће, одећу за некога коме је то потребно. Недалеко, опет у Немањиној 70, „заблистала“ фасада, после више од две деценије окречени сви ходници… Ово су само неки од примера, за сада ипак ретких, где су станари подстакнути „духом заједништва“ схватили да само тако могу много урадити, за себе и за друге…
У сва три примера, постоје покретачи, али како наглашавају, сами не би могли много, без помоћи других.
„КУЋЕРАК ДОБРОТЕ“
– Солитер смо схватили као једну кућу, а комшије као фамилију… Желели смо да покажемо да постоји један други Чачак, да у њему може да се живи достојанствено, а то, пре свега, зависи од нас – каже један од иницијатора у Немањиној 82, где је поставио и стилизоване клупе, корпе за отпатке, посебан део за селекцију отпада… На тој и суседним зградама бр. 84 и 86 ниједан графит није остао, олуци су „затегнути“ и префарбани, као и оближња трафо-станица, окречени су и сви ходници до врха зграде. Како су нам рекли станари, уочи сваке Нове године комшија окити јелку испод које су и поклони за најмлађе. „Кућерак доброте“ постављен је однедавно, одвојен је део за храну и одећу. Желели су, кажу, да сачувају достојанство и оних који дају и оних који примају.
– Не треба чекати да нам све други среде, појединац може много тога да уради. Главна идеја је да децу од малена навикавамо на добро и лепо, да их удаљимо од риалити „културе“ која је агресивна и ружна – објашњавају.
Поред једне од ових зграда однедаво је направљен кућерак за незбринуте псе. Станари обећавају да ће још бити новина, али да ће пре свега чувати оно што су већ урадили.
ЖИВОТ У ВЕЛИКОЈ ПОРОДИЦИ
Једна од најуређенијих зграда у Чачку је на адреси Љубић кеј 17. У улазном ходнику сто, столице, телевизор, на зидовима мноштво слика и фотографија, под конац обојени поштански сандучићи, саксије са цвећем у низу… Окречени су сви ходници, префарбани гелендери од приземља до 12 спрата у истим бојама, урађена нова квалитетна лед расвета, комплетно је рестауриран кров, који је годинама прокишњавао. Водили су станари рачуна и о спољашњем изгледу, на једном зиду грб зграде, а на другом мурал са мотивима Каблара, Овчара и Мораве. Јер, такав је и поглед са многих прозора овог солитера.
За све је требало време, јер како нам прича Иван Милић, један од иницијатора, да би се стигло до овог нивоа било је потребно скоро девет година.
– У почетку је у акцијама учествовало нас неколико, други су само посматрали, па и негодовали, углавном уз речи да је њима и тако добро. Али, када смо кренули да сређујемо, нешто уз помоћ пријатеља и донација, увидели су да је тако боље. Почели су сви редовније да плаћају за одржавање, тако да су послови напредовали… Истина, за неке акције новац смо давали ми појединци, али нису то била велика улагања, у односу на корист који смо сви имали – присећа се Иван и истиче да је, баш захваљујући „новом“ изгледу, зграда добила и на угледу, па је повећана потражња станова, а самим тим и цена по квадрату.
– Кад смо кренули, очекивао сам да ћемо поправити неке ствари. Понекад сам мислио да одустанем, јер је то и велика обавеза. Сада имамо велику подршку од свих, шта год да радимо, јер временом као да су и други „добили крила“ – наглашава Иван.
Није баш било лако све организовати, јер у згради са 78 станова, живе људи различитог интересовања, жеља, укуса… Али, године залагања изродиле су „породични дух“. Док није било пандемије многи станари су се радо дружили у „заједничком дневном боравку“. Како објашњава Иван, идеја је била да ту могу да поседе и гости. Било је и покушаја уништавања, али то је реткост. Велика помоћ је видео надзор, а и сами станари су добри чувари.
Заједно, успели су много тога да ураде. Чекају да се оконча ово време неизвесности, јер планирају да реализују још многе замисли. Имају, каже Иван, и подршку градског руководства, да уђу у „зелени програм“ и ураде термоизолацију на целој згради. Идеја је да се уреде заједничке просторије на последњем спрату, да то буде клуб станара или да тај простор издају…
ПРОБУДИТИ СОЛИДАРНОСТ
Зграда у Немањиној 70, иако је грађена пре шест деценија, „најмлађа“ је у овој причи, јер су станари сређивање започели у августу ове године. Од летос су окречили фасаду, поправили кров и олуке, тако да зграда више не прокишњава. Поправили су и светларник, кроз који је на струјомер раније падала киша. Средили су и унутрашње ходнике на свих пет спратова… Урош Беседић, који је однедавно управник стамбене заједнице улаза 70, у коме је 34 стана, каже да није било лако покренути комшије, убедити их да се ради о заједничком интересу, али је задовољан јер је успео да пробуди солидарност. Како примећује наш млади саговорник, највећи проблем у већини зграда је пасивност и отуђење станара, који често немају осећај за заједничку имовину.
– А живот у згради је живот у заједници, фунцкионалност зависи од свих комшија, било да је реч о водоводним цевима или крову који прокишњава. Сада су увидели да је лепше живети у сређеној згради, него у нечему што личи на „сабирни центар“. Посебно ми је драго када видим да сада комшије сами ураде нешто корисно, сакупе лишће, очисте око улаза – прича Беседић који дужност управитеља у згради обавља волонтерски.
– Од оног што станари плаћају за одржавање, по 250 динара одлази у резервни фонд, а остатак за редовно чишћење. За то смо задужили комшиницу, која иначе није била запослена. Успели смо да подигнемо наплативост на 98 процената – каже он и додаје да је следећи корак одвајање водомера, који је сада заједнички са суседним улазом.
– Желимо прво да урадимо оно што је битно за живот, за функционисање… Након тога бавићемо се естетиком и уређењем дворишта зграде, планирамо и постављање интерфона, промену сандучића и огласне табле… – најављује Урош и додаје:
– Све оно што смо до сада урадили није захтевало много времена и енергије. Истина, није било тешко направити велики резултат, када 20 година ништа није урађено – скромно каже Урош, који сматра да, уколико се станари не организују на принципу солидарности и заједништва, многе зграде у Чачку ће постати руине кроз неки период.
В. Тртовић
ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА
„Дух заједништва“ ланчано се шири. И станари сусредних улаза у Немањиној 70, однедавно су се организовали. За сада су у једном улазу офарбали спољну фасаду, у другом поправили олуке… На Љубић кеј долазе и из других зграда, да узму “пелцер“.
