ЗАНИМЉИВО „ПУТОВАЊЕ“ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
Сама Куба буди бројне лепе асоцијације – на музику, плесове и уметничко шаренило на улицама, рајске плаже и нестварне пејзаже, на Хемингвеја, Че Гевару, старе аутомобиле, кубанске цигаре, али, пре свега, на слободу живљења „изван демократије“… Да ли су то само митови и колико је богата кубанска историја, традиција, књижевност, култура, могли су сазнати Чачани прошле седмице током два дана, у четвртак и петак, 17. и 18. августа, у огледном програму Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, насловљеном „Куба – уметност живљења“ које су осмислиле библиотекари Биљана Арсић и Исидора Ђоловић. Прво вече је одржано у занимљивом амбијенту, на тераси Библиотеке. Вечерњи сати жарког лета, уз бљештаву белину зидова и салсу коју су заиграли многи уз инструктора Јована Илића из Плесног клуба „Луна”, заличили су помало на Кубу из маште.
Ни Биљана, ни Исидора нису никада биле на Куби, али су зналачки пронашле пут да публици приближе све оно што су сазнале о овом карипском острву, јединственом по многим особинама. На овом својеврсном културно-историјском путовању, које је део програма „Лето у библиотеци”, њих две су сликама, речима и музиком понудиле присутниме обиље података и занимљивости, свака из своје „уже“ професије, Биљана као географ, а Исидора као филолог. Публика је могла и сама да учествује у креирању програма, кроз питања и сопствене асоцијације о овој земљи великих контраста.
Идеју је покренула Биљана која је прошле године спровела географску радионицу о Куби, пре свега за децу. А онда се, кроз обимно истраживање, родила и жеља да се нешто слично направи и за одрасле. Према речима Исидоре Ђоловић, програм је инспирисан и надахнутошћу Кубом, а потпуно се уклопио у летњу причу.
– Наш народ има сентименталан однос према овој земљи, због пријатељских односа у прошлости, али и, на неки начин, сличне историје, а можда и сличног темперамента… Кубу замишљамо, не само ми, као земљу противречности, чији народ, упркос свему, има велику животну страст, енергију и вољу, они су синоним за виталност и неуништиви дух слободе… Ако постоји „амерички сан”, његова сушта супротност је „кубански сан”. Ово је донекле наш експеримент, јер смо желеле да направимо интерактивно вече о Куби, о свим њеним симболима. Намера је и да код наших посетилаца пробудимо жељу за духовним путовањима, да и сами истражују кроз музику, књиге, културу – рекла је Исидора, најављујући током зиме и сличне програме „путовања”, по неким другим далеким земљама.
Друго вече, због опасности од кише, одржано је у Малој сали Библиотеке. Већи део програма био је посвећен симболу буновништа или, како су га најавиле Биљана и Исидора, о поседњем модерном хероју, „тужном витезу од Анда” Ернесту Гевари. Било је речи и о књижевној традицији Кубе, образовном систему, али и о двострукој природи постреволуционог режима, неретко репресивног и трагичног за уметнике попут прозаисте Реиналда Аренаса. Причало се и о кубанској кухињи, коктелима, уличном стваралаштву, као и о афрокубанским култовима присутним и у тамошњој католичкој религији…
Веома богат приказ Кубе сигурно је у многима пробудио жељу да имагинацију једног дана претворе у стварност.
В. Т.
ЗАНИМЉИВОСТИ
– Реч Куба на језику домородачког становиштва значи сјајно место
– Иако острвска земља, има 29 километара границе са САД, јер су крајем 19. века овој држави продали Гвантанамо. Овај део је чувен и по песми Гвантанамера, за коју је стихове написао отац кубанске нације у културном погледу, песник и револуционар Хосе Марти. Парадокс је да је Гвантанамера („Музика из Гвантанама”) незванична кубанска химна
– По питању религије Куба је веома разнолика… У Хавани има око 2.500 православаца. Углавном су то потомци дипломата и новинара из Совјетског Савеза и других комунистичких земаља
– Кубанци су најдуговечнија нација на свету, просечан животни век је 75 година
– Сваки десети становник Кубе је универзитетски образован
– Забележен је само један сустрет Ернеста Хемингвеја, који је на Куби провео више од двадесет година, и Фидела Кастра. То је било 15. маја 1960. на једном риболовачком турниру, што је овековечено на новинарским фотографијама
– Грегорио Фуентес, рибар који је Хемингвеја инспирисао за роман „Старац и море”, био је неписмен и умро је у 104. години (1897-2002)…
