ПИШЕ: ЂОРЂЕ ЧОЛОВИЋ, ВЕРОУЧИТЕЉ
КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. Крштење значи умирање старог човека и ново рођење у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човеку, стварна могућност да се умре и да се „роди одозго.“ Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер „ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег.“ (Јн 3,3).
Кроз ову Свету тајну новокрштени умире за овај свет и одмах се рађа Васкрсењем Христовим за нови, вечни живот. После Крштења новокрштени се облачи у белу хаљину, која се помиње у сведочанствима о овој Светој Тајни из III века. Облачењем се символички представља добијање нове људске природе чији живот треба да буде чист и светао. После једне прелазне молитве прелази се на чин Свете Тајне Миропомазања. Новокрштени се на Светој Литургији први причешћује Светим Даровима. И ово је најбитније и за данашње новокрштене. Дакле ако је у питању одрасло новокрштено лице и као се крштава ван Литургије првом пирликом, наравно у договору са свештеником, припремити се и примити Причешће, ако су у питању мала деца родитељи да их донесу на прву Литургију и да их причесте.
Давање имена ?
О томе одлучује и кум и родитељи а ако је кандидат за крштење старија особа онда се поштује пре свега њена воља.Потребно је нарочито водити рачуна да име буде прикладно вери и народу коме припада.
Ко може бити кум ?
Црква захтева да кум буде крштено лице православне вере из више разлога. Пре свега дужност кума је да своје кумче подиже и васпитава у православној вери што је врло тешко за онога који сам није православан. Дакле разлог којим се Црква руководи није у томе да она сматра да су хришћани других конфесија тога недостојни већ због тога што такав треба да новокрштеног васпитава и подиже у православној вери а то се од неправославног кума не може очекивати. А кум је по свом својству и обавези са крштења за своје кумче духовни родитељ.
Шта је потребно за Крштење?
- Крштење у договору са свештеником благовремено пријавити и заказати
- Једна воштана свећа
- Бело платно или бели пешкир
- Кумова крштеница на увид
- Пожељно је да су родитељи детета крштени и венчани у Цркви. Међутим, ако родитељи нису крштени, или су крштени а нису венчани то није препрека да њихово дете буде крштено, јер би се тиме дете поново кажњавало да буде учесник благодатних дарова Цркве само зато што родитељи то нису из неких себи познатх разлога или убеђења учинили. Дакле, за крштење деце или старијих ако желе да буду крштени Црква увек има разумевање и не поставља никакве услове изузев оних који су неопходни да би неко био крштен.
Света тајна брака је Тајна сједињења мушкарца и жене у Богом благословену заједницу. Црква посматра брак као Божанску установу. У самом чину брачници дају слободно обећање о узајамној супружничкој верности а њихов савез се благосиља као слика савеза Христа и Цркве о чему пише свети апостол Павле у посланици Ефесцима (Еф. 5, 22-33). Благослов о рађању и разможавању прародитељима дат је не само ради биолошког продужетка, већ и због Божијег плана да се из људског потомства роди Христос, који ће позвати на спасење све људе на Земљи. Поштујући светост институције брака, Христос је дошао на свадбу двоје младенаца у Кану Галилејску. Када је учинио прво чудо претворивши воду у вино.
Ако посматамо историјски процес развоја Свете тајне брака видећемо да се ова Тајна савршавала у склопу Литургије, да би негде у периоду XIII-XIV века настала као издвојен чин. Па чак и тада, све до XVIII века овај чин је подразумевао причешћивање младенаца Телом и Крвљу Христовом коју су остављани и припремани као на Литургији Пређеосвећених Дарова. Чак и данас младенцима се препоручује да првом приликом након извршеног чина венчања дођу заједно у цркву и причесте се да би се на тај начин Света тајна брака довршила и окрунила, а они заједници и на тај начин објавили свој заједнички живот.
Црквени брак може да склопи само лице које је крштено и има године пунолетства за ступање у брак.
Пошто се брак врши на веома свечан начин, Црква забрањује венчање у одређене дане у години. Венчање се не може обавити за време: Васкршњег поста закључно са Томином недељом, Божићног поста од 27 новембра до 7 јануара, за време Петровског и Госпојинског поста, сваке среде и петка кроз целу годину, Крстовдан, Усековање главе Светог Јована Крститеља и Воздвижење Часног Крста.
Шта је потребно за вечање у цркви?
- Венчање у договору са свештеником благовремено пријавити и заказати ради обављања предбрачног испита
- Чин венчања може извршити једино надлежни свештеник, без обзира да ли се оно врши у парохијској цркви или неком од околних манастира.
- Две воштане свеће из Цркве
- Прстење за младенце – бурме
- Крштенице за младенце и сведоке (кумове)
- Бело или вежено платно
