ПЛАНИНАР ЗДРАВКО КАРАЏИЋ НАПРАВИО ОБЕЛЕЖЕЈЕ ЗА НАЈВИШУ ТАЧКУ КАБЛАРА (889 МЕТАРА)
Однедавно на врху Каблара постоји још једно обележје. На највишој тачки, 889 метара надморске висине, почетком новембра постављен је крст. Израдио га је Здравко Караџић, педесетосмогодишњи ливац и планинар из Севојна. Од пре седам година члан је Планинарског друштва „Каблар“ и тада је себи поставио задатак, да се на неки начин одужи пријатељима и једној од својих омиљених планина. Висина крста је око 1,8 метара, а тежина конструкције је 40 килограма.
Идеја се родила када је Караџић заједно са „Кабларцима“ био на Јастрепцу, тачније на врху Змајевац, где је постављен змај као симбол.
– Пошто Овчарско-кабларску клисуру зову и Мала српска Света Гора, одлучио сам да направим крст, а 12 трака симболизује управо толико светиња у клисури. Од прошле године сам у пензији, па сам имао и више времена да се посветим изради крста, а пријатељи из „Каблара“ су подржали моју идеју – прича Караџа, како га зову сви планинари.
Здравко је изабрао да планинари са ПД „Кабларом“ из више разлога. Годинама је по планинама око Ужица пешачио или их походио бициклом, њему омиљеним превозним средством. Како каже, зима му је била превише без активности, па је, када је ћерка Жељана кренула на факултет у Чачак, одлучио да се учлани у „Каблар“.
– Радио сам у „Ваљаоници“ и сваки дан прелазио само тих неколико километара од куће до посла. Нигде нисам до тада путовао. Помислио сам како ми прође живот, а да даље од Ужица не одох. Знао сам да „Кабларци“ имају много акција. И тако сам дошао у ову планину, коју сада осећам као свој дом. Са „Кабларом“ сам ишао у Грчку, Бугарску, Македонију, Словенију, Швајцарску, Словачку – набраја Здравко, који не сања о неким великим врховима, јер због трошкова не може да их осваја. Зато је и због тога желео да се својим радом одужи чачанским колегама и Каблару.
Здравко је и ултрамаратонац. Готово да нема такмичења да се не окити неком медаљом. Редовно учествује на планинарском трекингу, Јадовничком ултрамаратону, Чачанском и Крушевачком полумаратону… И сада, иако је тешко организовати заједничке акције, Караџић се труди да одржи добру кондицију. Оде бар до Ужица и Кадињаче, а понекад успе да дође и до клисуре.
В. Т.
ЧЕСМА ЗА МАЈКУ ЉУБИЦУ
Крст на Каблару није једино дело Здравка Караџића. У свом Севојну, у насељу где живи, направио је чесму коју је посветио покојној мајци Љубици. Та идеја чекала је на остварење 28 година.
– Све фамилије око нас имале су чесме. Само ми Караџићи нисмо имали своју. Од 1985. године размишљао сам о томе. Чесму сам направио тек 2013, када је било 15 година од смрти мајке која је била млекарица. Са обе стране чесме су зидови који симболизује крила, јер је мајка мене и брата баш тако звала – објашњава Караџић.
