ОДРЖАНА ЗАВРШНА СВЕЧАНОСТ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ДАНИ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА”
Сведочење да Његова Светост патријарх Павле живи и данас кроз семе вере коју је руком својом посејао међу својим народом, потврђено је завршном свечаношћу овогодишње манифестације „Дани патријарха Павла”. Свечаност је уприличена 19. новембра, отварањем изложбе фотографија и крстова у Горњем холу Дома културе. „Светлописи молитвено сећање” је изложба фотографија патријарха Павла, аутор је уметнички фотограф Рајко Р. Каришић из Београда, а изложба крстова „Резбарени крстови ходаање у светлости” настала је у оквиру дрворезбарске колоније „Крст патријарха Павла”.
Уздизање патријарховог лика настављено је музичким програмом и беседом који су се наставили у Великој сали Дома културе. Програм су чинили концерт хора „Београдски мадригалисти” и беседа о патријарху Павлу, проф. др Мила Ломпара из Београда. Покровитељ „Дана патријарха Павла” је Град Чачак, а организатор удружење „Павле – живот по Јеванђељу” у сарадњи са Домом културе и Туристичком организацијом Чачка.
О патријарховој духовној мисији којој је водиља била љубав према Христу, изложбе фотографија и крстова надахнуто је отворила професор српског језика и књижевности Ана Ранђић речима: „Апостол Павле, чије је име наш блаженопочивши патријарх достојно проносио кроз овоземни живот, у чудесној и истинитој „Химни љубави” поручује да ће језици замукнути и знање нестати, али да љубав никада не престаје! О томе колика је њена сила учио нас је наш блаженопочивши патријарх у оним тешким годинама за које се чинило да су наговештај задњег времена и да се над нашим народом остварује застрашујућа реч из „Јеванђеља” по Луки: „Ја дођох да бацим огањ на земљу!” Знао је наш духовни отац Павле да сваки појединац, па и народ у целини мора проћи кроз тај небески пламен који сажиже корене смртоносних страсти, не би ли досегао неугасиву светлост новог живота, не би ли се над нама испунило и обећање Христово: „Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу.”
Уз захвалност на могућности да излаже, присутнима се обратио уметнички фотограф Рајко Р. Каришић истичући да је имао благослов да буде у присуству патријарха, током његових беседа, молитвених окупљања и мисионарења. Професор Драго Милошевић је своју захвалност придружио Каришићевој наводећи да је Манифестација своју чар поседовала управо у овом дану, у дану излагања и духовног сабрања.
Значај изложбе огледа се у искуству које недри обрада дрвета, налик на патријархов крст. Колонија која је традиционално увезана са овом манифестацијом у оквиру које је један од првонаграђених аутора Никола Аранђеловић посведочио о свом вишегодишњем искуству: „Резбарењем се бавим од 2012. године. Почео сам отприлике у ово време. Сам дуборез је техника. Пре свега нешто што у потпуности захтева концентрацију у раду. Барем у мом случају, рад у дуборезу не може да се планира. Или иде или не иде. Понекад се догоди да радим сатима и да не осетим колико је времена прошло а понекад радим пола сата и видим да не иде. Не може на силу, више кварим рад него што напредујем. Тада одустајем. Остављам за неки други тренутак. Иначе се све ради потпуно ручно. Длетима и ножевима која се могу купити или направити у сопственој режији (што је можда боља опција). Сати и сати оштрења алата и сати и сати рада. Све пуног срца радости.”
Аутор, дрворезбар Аранђеловић своје вишегодишње искуство утолико више цени због самог учествовања у колонији озареној ликома патријарха Павла: „На колонији учествујем од 2019. године сваке године. 2020. године са господином Топаловићем сам делио прву награду, жири није могао да одлучи који рад је бољи. Искрен да будем, само учешће на овој колонији за мене је награда и то велика награда. Сваки рад за ову манифестацију је за мене посебан јер сам за сваки данима разрађивао идеју. Неколико година пре 2019. нисам се пријављивао на колонију, из разлога зато што себе нисам сматрао достојним да учествујем у нечему тако великом, а велико јесте заиста велико. Патријарх Павле је био и биће нешто посебно и непоновљиво за мене а и за све нас. Свака његова мисао, реч, сваки његов гест и дело имали су апсолутну поруку да усмери данашњег човека ка Богу, ко је наравно желео и успео да разуме и схвати. И данас када имамо неку недоумицу, увек можемо наћи његове цитате и мисли које ће нам помоћи.”
Изложба је преточена у мелодичне звуке хорског извођења духовних песама београдског хора „Мадригалисти” . Програм су својеврсним поукама, прозним духовним пасажима водили професор српског језика и књижевности Слободан Николић и библиотекар Маријана Лазић.
Круна вечери била је беседа проф. др Мила Ломпара у којој је истакнута сублимација личности патријархове. Наиме, др Ломпар је као полазиште тумачења духовништва и мисионарења патријарховог узео и значење његовог имена, порекло од имена апостола Павла. Осврнувши се на поређење са Светим Јустином ћелијским и даром суза и молитве, др Ломпар је беседио о патријарховој будности у молитви, у скромности и молитвеном бдењу.
Крст као симбол страдања и изложбе коју је окупио крст патријарха Павла, реч беседе и духовног појања остали су да сведоче да су духовне вредности непролазне јер је њихово отелотворење у самом светачком животу, у животу каквим је живео и уселио се у Царство небеско велики српски патријарх Павле!
Милица Матовић