ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА ДАВОРA ДУКИЋA, ДВОСТРУКОГ ЛАУРЕАТА 29. МЕМОРИЈАЛА НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
Уметник, Давор Дукић (1979), доцент на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, био је двоструки лауреат 29. Меморијала Надежде Петровић (2018). Захваљујући гласовима жирија Награде Меморијала и гласовима посетилаца, био је добитник и Награде публике, а подударање одлука оба жирија догодило се неколико пута током постојања Меморијала. Самостална изложба Давора Дукића „Пустоловина“, у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ отворена у понедељак, 18. новембра, је реализација ових награда, а биће постављена до 10. децембра. Кустос изложбе је Драгана Божовић, која је најавила и стручно вођење кроз изложбу, а приликом отварања поставке, директор Уметничке галерије Бранко Ћаловић изразио је задовољство што међу посетиоцима види још неке лауреате Меморијала, али и студенте Факултета ликовних уметности, осврнувши се на значај признања која додељује ова установа.
– Меморијал Надежде Петровић, референтна изложба са традицијом дужом од шест деценија, окупља визуелне уметнике различитих генерација, презентујући актуелно стваралаштво и дешавања на уметничкој сцени. Управо је завршена 32. изложба Меморијала Надежде Петровић, на којима је до сада излагало више од 650 уметника и око 30 уметничких група. На Меморијалу Надежде Петровић традиционално се додељују награде, с тим, што се концепт награда временом мењао: имамо Награду Меморијала од самог оснивања, Награду Савета чачанских радничких предузећа која се додељивала до 1993. године, Откупну награду до 1996, Награду Града Чачка до 2002, а данас жири додељује Награду Меморијала и Награду Уметничке галерије „Надежда Петровић“, која је установљена 1993. године. Управо, захваљујући овим наградама, Уметничка галерија је уприличила низ квалитетних референтних изложби, врло важних, истакутих стваралаца, било да су приказане кроз мању ретроспективу и кроз презентацију актуелног концепта, што је случај са изложбом Давора Дукића. Прошле године смо обележили 60 година од реализације Награде публике, а ове, 30 година од реализације Награде Уметничке галерије. Награда публике је једна од најстаријих у континуитету и додељује се од 2. Меморијала, 1962, а има посебну важност зато што публика даје свој суд о изложеним радовима и посредно утиче на креирање изложбене делатности наше установе – рекао је директор Бранко Ћаловић и прочитао ко су, за 60 година Меморијала, били уметници, добитници две награде.
ДЕТИЊСТВО И ГРАДИВНИ ЕЛЕМЕНТИ
Дукић се бави савременом скулптуром и налази се међу ауторима који својим уметничким радом и изложбеном делатношћу богате савремену ликовну сцену. На изложби се представља са делима из најновије продукције, међу којима су монументалне скулптуре и ситна пластика. У једном делу обрађује теме везане за детињство и одрастање, преиспитујући поглед на уметничко стваралаштво, а у другом се бави уметничком материјализацијом основних градивних елемената – земље, воде, ваздуха и ватре, рекла је кустос Драгана Божовић и објаснила:
– У фокусу Дукићевог скулпторског интересовања су, уопштено, теме везане за детињство и одрастање које уметник црпи из сопственог искуства. Свој однос према уметности Дукић, као отац два дечака, изнова открива кроз имагинацију која је карактеристична за дечје поимање непосредног окружења и откривање света кроз игру. Важно је истаћи да детињство у овом процесу не треба разумети као израз инфантилног, већ као неспутано животно искуство одрастања које фундаментално одређује човеков однос према свету – као маштовито испитивање окружења, које води ка различитим спознајним процесима.
СИНОВИ У СКУЛПТУРИ: „ДАЈЕМ ТИ СВЕ“ И „ПИНОКИО“
– Ова изложба не би била реализована овако да није било помоћи више људи, више блиских пријатеља, пријатеља мојих дечака који су овде портретисани, фирме ЦТПЦ Радета Михаиловића, Владимира Бојића и Стефана Димитријевића, вајара, колега и мојих ментора професора Мрђана Бајића и Алексадре Шарановић – речи су којима је уметник др Давор Дукић пожелео публици добродошлицу у његову „Пустоловину“, а на наша питања о изложби и опусу одговорио:
– Мени је мотив фрагмента, скулпторски интересантан и волим да се бавим деловима целине и сматрам да то визуелно може да буде јако занимљиво, и може да понесе моћнију поруку него да се бавимо свим елементима. Ово су мало савременији материјали и трајнији, реч је о акрилној смоли, модерног композита који има све топле одлике гипса, али и трајност и лакоћу модерног материјала. Мене интересују тело, портрет, глава, прича коју носе ти мотиви, како да скулптурално прикажемо ствари које нису тако лаке за приказивање, вода, ваздух, ватра, земља, те велике теме, да кажем. Ово су портрети мојих синова, једна фигура (златоуста) се зове „Дајем ти све“, више се бави односом родитеља и детета, и та реченица може да буде чисто из срца, кад дајете све свом детету, а може да буде и реченица која мало условљава, уцењује итд. Друга склуптура носи маску „Пинокија“, и бави се управо одрастањем кроз авантуру и пустоловину тражења душе.
УТЕМЕЉЕН У ФИГУРАЦИЈИ…
Историчарка уметности Ана Ереш, поред осталог, о изложби „Пустоловина“ пише:
„(…)Сучељавајући се са безбрижношћу и фрагилношћу одрастања своје деце, одакле преузима ситуације које ангажује за наративни или тематски претекст за своје скулптуре, Дукић се суочава не само са одговорношћу улоге родитеља у одрастању деце, већ преиспитује и сопствено бављење уметношћу из измењене перспективе одрастања које се одвија пред његовим очима и у коме (директно или посредно) учествује. Он дечју игру и откривање/спознају света, које се кроз игру одвија, присваја као методологију за скулпторску праксу, изнова откривајући скулптуру кроз игру, односно, учећи од деце.
(…) Ако бисмо се ослонили на конвенционалну терминологију историје уметности, рекло би се да је скулпторски рад Давора Дукића утемељен у реторици фигурације и формалном језику реализма. Његови уметнички објекти су изведени минуциозним и прецизним поступком који је заснован на добром познавању скулпторске дисциплине и њене историје; руком вајара који негује техничку вештину и има истанчан однос према понашању материјала.
Може се рећи и да Дукић ствара зачудно стварне и необично веродостојне скулпторскерепрезентације тела људи и животиња, као и предмета из њиховог свакодневног и непосредног, аналогног окружења. Он у скулптури изводи портрете и фигуре дечака, њихових играчака, коња, паса, као и (знатно ређе) фигуре одраслих, појединачно или у групама, те њихове увеличане телесне фрагменте (прсти, руке).
Зорица Лешовић Станојевић
БИОГРАФИЈА
Давор Дукић је рођен 1979. године у Карловцу (Хрватска). Живи и ради у Београду. Дипломирао je на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београд (2002). На истом факултету завршио магистарске и докторске студије (2004. и 2017). Године 2002. похађао European Summer School, Faculty of Arts of March Bloch University and Apollonia, Strasbourg. Од 2020. ради као доцент на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Ово му је осма самостална изложба, излагао је на више од 20 групних, а награђиван је за идејна решења више спомен-обележја: решења споменика деспоту Ђурђу Бранковићу у Смедереву, друга награда 2022; Меморијал Надежеде Петровић, Чачак 2018; Изабрано идејно решење барељефа портрета Миодрага Б. Протића, Музеј савремене уметности, Београд, 2015; Прва награда конкурса за спомен-обележје посвећено Милошу Обреновићу, општина Пожега, 2014; Друга награда на конкурсу за израду спомен обележја настрадалим у камиону Душегупка, општина Савски венац; Награда 38. Херцегновског зимског салона 2005. Има и више радовареализованих у јавном простору.
