Светлана Павловић из драгачевског села Гуча, заједно са својом свекрвом Надом, две године бави се шивењем беби програма који улепшава животни простор најмлађих. Шивење с љубављу је њихов породичан бизнис који је настао из хобија, а захваљујући њиховом међусобном разумевању и узајамној подршци и посао напредује. И поред свакодневних послова и обавеза, труде се да увек издвоје време како би урадиле нешто што ће обрадовати друге. Светлана и Нада одличан су пример другим женама, да жене искључиво заједништвом могу остварити своје снове, урадити нешто личнo за себе и имати сопствени бизнис у комe ће радити оно што воле, а и зарадити.
– Пре две године сам се удала у Гучу, моја свекрва, као једна потпуно атипична свекрва, од самог почетка је имала са мном родитељски и пријатељски однос. Поред бројних ствари које сам од ње научила, успела је да ми пренесе и љубав према шивењу. Она је годинама радила у тој грани индустрије и добро познаје тај посао. Како сам имала вишак слободног времена, а и нисам познавала пуно људи у Гучи то време смо искористиле да заједно шијемо драгим људима неке ситнице, то је временом постао наш мали бизнис Сингерица Хандемаде. Раније је свака кућа имала машину сингерицу и свака жена је знала да шије, данас је то ретко. Иако само шивење на машини можда не спада у старе занате, оваква производња јесте пред гашењем. Правник сам по струци, запослена сам, свекрва води домаћинство, заједно се бавимо и пољопривредом, па је самим тим некада веома изазовно све постићи, али се трудимо. Овај бизнис нам доноси и зараду, не велику, али за сада смо задовољне, није нам битна масовна производња, јер за њу немамо ни услова, ни жеље – рекла је Светлана Павловић.
Уз мало маште и креативности, драгачевске свекрва и снајка труде се да сачувају шивење као занат, који полако, али сигурно одлази у заборав. Како истичу, највећу радост за њих причињавају насмејана лица купаца, али пре свега, слике најмлађих који уживају у ономе што њих две заједно раде.
– Шијемо, пре свега, беби програм, оградице за кревеце, шарене тертра пелене, прекриваче, постељине за кревет дечијих дезена и све оно што је потребно младим родитељима. Поред тога шијемо и постељине за одрасле, кухињске крпе, као и интересантне цегере од 100 одсто памука, веселих дезена. Ми ово радимо породично и с љубављу, брижљиво израђујемо сваки комад, користимо искључиво квалитетне, памучне материјале. Мени лично је жеља да свака мајка буде задовољна нашим производима и да израђујемо производе које бих сутра и сама, када једном, ако Бог да, постанем мајка користила за своје дете. Задовољни смо што велики број младих мама и беба из нашег окружења користи наше постељинице и пелене, мислим да је то највећа похвала. Сам процес шивења није толико захтеван, поготово када се ради из љубави, као што нас две радимо. Све наше производе већином шијемо на машини, ручно се кроји, пегла, пакује – рекла је Светлана и додала да мисли да су љубав, заједништво и разумевање оно што је потребно да опстане, пре свега, једна породица, један дом, а онда и бизнис.
Иако саме шију, у бизнис су укључени и остали чланови породице, па свако има своја задужења.
– Муж и заова нам помажу, они су задужени за рекламу, фотографисање и инстаграм профил, пошто свекрва и ја у томе нисмо највештије. Наравно, они нам заједно са свекром пружају велику подршку – рекла је Светлана.
Ове две даме вредно раде, а своје производе изложиле су и на овогодишњем Драгачевском сабору трубача у Гучи.
Фото: Архива саговорника
Виолета Јовичић
