Краљ Чачка, илити Ненад Марић, по сопственим речима је „добио позив који се не одбија“ и зато је учествовао у свечаном отварању новог фестивала МАПА 032 у Чачку, а о идеји да се оснује један овакав фестивал за младе сценске уметнике, је рекао:
– Племенита и културна идеја, пошто Чачак нема зграду позоришта, а има своје позориште , јако једна лепа ствар. Заправо проблем целог друштва, а и културе, како се то на овим просторима дешава, јесте та централизација, Ово је по мени, један јако позитиван гест да се децентрализује ствар, да културне програме, представе, концерте, могу да виде Чачани и људи из околине. То је ширење културе и тих вредности, пружање могућности људима да им мало нека представа помогне у неком свом процесу, свакако је ослобађајуће.
О смислу и значају бављења уметношћу нарочито младих, Краљ Чачка говори:
– По мени је важно због тога што се човек ту оплемењује, себе упознаје, а самим тим и друге, ја не видим ништа сем културе, да човеку може да зачи. А кад кажем култура, мислим и на филозофију, на уметност, литаратуру, на музику, сликарство, позориште итд, то је једина ствар која човеков дух може да ваја на боље и на неки начин да, ако човек иоле хоће да буде човек, онда не може да избегне неке хумане идеје које су нам сада у овом времену преко потребне. Тако да разлог зашто је свет овакав је зато што је мало културе. Кад је више културе свет буде мало лепше и боље место. Он је леп овако кад га гледамо, али је поприлично суров, без културе, свет би био горе место да нема уметности, да нема културе.
Прва песма којом се Краљ Чачка представио те вечери била је „Амнестија“ прављена је за представу „Михаел Кохас“ коју је режирао Борис Љешевић у продукцији Југословенског драмског позоришта, а другу песму, „Спусти светлост на пут“, извео је са хором чачанске Гимназије.
На коментар да је Чачак традиционално расадник уметника, што сценских у музици, позоришту, филму, што књижевних, ликовних итд. и на питање може ли се овакав фестивал сматрати својеврсним уметничким покретом за анимацију младих у добром смеру, уз захвалност на подршци што је ту и позитивно утиче на ову популацију, у којој ће се можда пронаћи још неки Марић, Краљ Чачка одговара:
– Увек је то, сваки слободан простор и простор у коме се нешто дешава, а има везе са културом је заправо младима може само да помогне, никако да одмогне. Опет, кажемо, сведоци смо времена које апсолутно културу ставља у ћошак и у десети план, тако да је овај гест десет пута светлији и јачи, јер тога има мало. Сигурно ће се међу њима наћи, јер таленат не бира где пада, зато треба припремити терен свуда, јер кад се роди дете, ваља га љуљати. То је једна важна ствар у озбиљно организованим друштвима.
З.Л.С. (део из ширег текста „Чачанског гласа“ о Фестивалау МАПА)
