Производња боровница у Србији је бизнис који годишње може да донесе зараду од 30 до 40 хиљада евра по хектару, а како један засад одлично рађа и после 50 година, добри познаваоци воћарства кажу да је то бизнис који се оставља потомцима. Могућност добре зараде навела је многе пољопривреднике у Србији да се окушају у узгоју ове нове узданице српског воћарства, иако је овде реч о изузетно високим улагањима. Њиховим стопама су кренули и мештани појединих чачанских села, али за сада још увек малобројни, међу којима су и браћа Шљивић, Ђорђе и Младен, из Мршинаца. За разлику од прошлогодишње бербе, када су боровницу много лакше уновчили и то по одличној цени, они истичу да им је у овој новој сезони рачуне помрсила епидемија короне, која им је значајно отежала пласман овог воћа. Чак је и његова цена, како кажу, била такша од прошлогодишње.
Својој успешној повртарској производњи, Шљивићи су одлучили да придодају и боровницу, која, према оцени агроекономиста, има добру прођу на светском тржишту. Иако нису много знали о узгоју боровнице, латили су се посла и успешно савладали технологију њеног гајења. Почеци су били тешки, али оно што је за њих било најпримамљивије јесте добра цена овог извозног воћа. Шљивићи су парцелу, на којој се сада налази савремени засад боровнице, који се, иначе, ни по чему не разликује од плантажа у развијенијим земљама, купили 2001. године. Како наводе Ђорђе и Младен, на основу анализе земљишта, установили су да је парцела изузетно погодна за гајење боровнице, али садњу су отпочели тек неку годину касније, јер је ова воћна култура захтевала позамашна улагања, али и мукотрпно стицање нових сазнања. Нису имали од кога да добију праве информације, упркос постојању више удружења произвођача боровнице, јер нико није био спреман да са другима подели своја драгоцена искуства.
Шљивићи данас имају четири и по хектара боровнице. Засаде су подизали парцијално – хектар по хектар. Први засад је стар четири године, други две, а најновији, трећи, подигнут је прошле године, тако да ниједан од њих није достигао пуну родност. На почетку су саднице набављали искључиво из Холандије, а касније и из Пољске. Највећа инвестиција је заснивање засада. За подизање плантаже на површини од хектара потребно је око 4.500 садница, а оне по комаду коштају од два и по до пет евра. И противградну мрежу смо постављали парцијално, првенствено због великих улагања. Изградња противградне мреже по хектару износи око 24 хиљаде евра, тако да смо тек ове године, баш током првог таласа епидемије короне, успели да заокружимо читаву причу. Било би нам од драгоцене помоћи када бисмо од државе добили субвенције да покријемо бар део овог изузетно скупог подухвата – каже Младен, истовремено напомињући да су се њихова целокупна улагања у овај нови вид производње до сада само делом отплатила, јер њихови засади још увек нису достигли пун род.
Боровница почиње да рађа, како наводе Шљивићи, тек након друге, а оптимални род од пет килограма по биљци достиже тек када старост засада премаши пет година. У својим плантажама су ове године убрали укупно око 16 тона врло квалитетне боровнице (око два и по килограма по свакој биљци у најстаријем засаду). Због лоших временских прилика током маја, ово воће је касније почело да зри, па је каснила и берба. Трајала је од 15. до 30. јуна, па се претежним делом подударила са стасавањем боровнице у Пољској, а делимично и у Шпанији. То се свакако одразило и на њену цену, која је била дефинитивно лошија од прошлогодишње – спустила се испод 450 динара по килограму. Ових дана је и додатно пала на неких 300 динара.
-Читаву ситуацију је додатно искомпликовала епидемија короне, што је упропастило откупну кампању, јер страни купци нису могли да дођу у Србију. Сви наши ранији договори су пропали, тако да смо били принуђени да наврат-нанос тражимо друге опције. Хвала Богу, некако смо се снашли, део боровнице је отишао у хладњачу “Брестовик”, а остатак смо пласирали по маркетима. Док смо се организовали, у томе је прошла берба, а сваки дан је требало да се обезбеди новац за дневнице берача. Имали смо их укупно 20, а плаћали смо их 250 динара по сату. Без њих посао не бисмо могли да обавимо за 15 дана, јер наша боровница се продаје као конзумна и не сме бити оштећена – објашњава Младен.
Породица Шљивић је, иначе, препознатљива и по успешној повртарској производњи, која је у њиховој породици традиционална. И ове године производе лук на површини од једног хектара, два хектара купуса и исто толико кромпира. Први новац од ових повртарских култура стићи ће им тек почетком септембра.
В. Степановић
