„ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ“
На питање шта једну средину одређује као културну престоницу одговори су често опречни. Друштвене околности често су утицале на то да култура није могла бити у врху приоритета. Сиромаштво улагањима, није омело богатство духа и предузимљивости, неговање онога што се зове „дух места“. Али, чачанске установе културе су захваљујући ентузијазму, визијама, таленту и стручности својих кадрова ишле напред. Професионални домети наших установа културе који врхуне у земљи, по истраживањима, неговању, обради, чувању и презентацији материјалног и духовног културног наслеђа, у добром делу са снажним елементима националне традиције, довољно су магични за средину којој гравитира више од 200.000 становника. Програми, манифестације, издаваштво, као и појединци који су потекли у овој средини и отиснули се на националну уметничку сцену, али и шире, својим јединственим садржајима и обележјима, чине Чачак и његову околину својеврсном престоницом културе. На претходним страницама „Чачанског гласа“ представили смо кратким историјатом најстарије по оснивању, Градску библиотеку и Међуопштински историјски архив. У овом наставку говоримо о настанку и раду Народног музеја и Уметничке галерије „Надежда Петровић“.
НАРОДНИ МУЗЕЈ
Народни музеј у Чачку основан је 30. августа 1952. године када је започела културна мисија ове установе од непрооцењивог значаја у очувању не само националне , већ и светске културне баштине, каже директорка ове установе Делфина Рајић. Стална поставка отворена је 1953. године у Конаку Јована Обреновића на површино од 280 метара квадратних што је данас, у 2021. години, недовољно за све драгоцене експонате које баштини у својим депоима. Конак господара Јована Обреновића подигнут је 1835. године у стилу оријентално-балканске архитектуре, карактеристичне за први период владе кнеза Милоша и то је најстарија сачувана грађевина у Чачку, који је 1835. године саградио брат кнеза Милоша Обреновића. Један је од ретких објеката балканске архитектуре очуваних у Србији. Повремене изложбе организују се од 1980. године у Галерији Народног музеја која има 113 метара квадратних, а смештена је у приземљу зграде Старог начелства. У приземљу и на спрату истог објекта (1/2 зграде) налазе се канцеларије и депои површине 1.041 квадрата. У својим фондовима чува више од 20.000 предмета.
Музеј је за скоро 70 година постојања организовао више од 500 изложби, предузео 110 археолошких ископавања, штампао више од 300 публикација. Од 1969. године редовно издаје свој часопис „Зборник радова Народног музеја“ (50 број изашао је 2021), штампао је преко 150 каталога и још 65 посебна издања (монографије, зборници радова са научних скупова, водичи). Библиотека Музеја поседује преко 10.000 књига и 548 наслова периодике са 10.470 свезака.
Од 2005. године директор Музеја је историчар уметности Делфина Рајић. Установа има 17 стално запослених радника, шест одељења (палеонтолошко, археолошко, историјско, етнолошко, уметничко, конзерваторско), фотолабораторију, водичку службу и особље за техничку подршку. Музеј је више пута награђиван, а међу признањима које је добио истичу се Орден републике са бронзаним венцем (1978), Вукова награда (1982), Октобарска награда Општине Чачак (1997). Народни музеј Чачак добио је 2013. године статус установе од националног значаја у Републици Србији.
Садржи
налазе из праисторијског и римског доба, Првог и Другог српског устанка и
ослободилачких ратова српског народа у XIX и XX веку.
Музеј се бави научно-истраживачким и археолошким радовима, као и рестаурацијом вредних
старих предмета. У својој Галерији организује изложбе високе културне,
уметничке и историјско-етнографске вредности. Једна од делатности Музеја је и издаваштво,
а међу најзначајније публикације са статусом научног часописа спада годишњак – Зборник радова Народног музеја, наводи директорка Рајић, такође, носилац Вукове награде,
највећег признања КПЗ Србије.
УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“
Уметничка галерија “Надежда Петровић” је основана 1961. године. Галерија носи име Надежде Петровић (1873-1915), рођене Чачанке, најзначајније српске сликарке с почетка XX века, која својим стваралаштвом уводи српску уметност у савремене европске уметничке токове. Делатност Галерије је праћење савремене ликовне продукције кроз излагачку делатност, заштиту покретних културних добара кроз своје збирке.
Основну делатност реализује активним учешћем на пољу савремене визуелне уметности и кроз музеолошку и издавачку делатност. Организује бијеналну манифестацију ликовне/визуелне уметности Меморијал Надежде Петровић, који је заправо главни програмски основ делатности установе. У Галерији је од 1. Меморијала до сада излагало 1.834 уметника, баштини 1.615 експоната сврстаних у седам збирки: Надежда и савременици (64); Југословенска уметност друге половине 20. века (370); Савремена уметност (163); Легат Б. Рисимовића Рисима (421); Легат Боже Продановића (446) Легат Пјера Крижанића (107) и Легат Соње Савић (5). У склопу Уметничке галерије програме реализује и Галерија „Рисим“, а град је откупио и простор који се надовезује на ову Галерију ради формирања Куће легата, као јединствене целине.
– Поред Меморијала организују се редовне изложбе Млади, Награђени на Меморијалима, Графика, Препознавање, Соњин септембар, ШансАрт у три изложбена простора и сталне поставке у Спомен-соби Надежде Петровић, Галерији „Рисим“ и Спомен-соби Соње Савић. Галерија „Рисим“ представља легат породице Рисимовић и у њој је стална поставка слика Богића Рисимовића-Рисима, сликара, песника и приповедача, рођеног 14. марта 1926. године у Чачку.
На пласирању и размени програма Галерија сарађује са институцијама из Србије, земаља у региону и иностранства. Од оснивања до данас приређено је 30 изложби Меморијала Надежде Петровић, скоро 500 других изложби и преко 100 гостујућих изложби у другим градовима и земљама. Уз изложбене публикације и монографска издања, стручна истраживања кустоса и истраживача-сарадника објављују се у едицијама – Наслеђа, Равнотежа, Посебна издања, Деца и слике.
Установа је добитник разних стручних и друштвених признања за рад на унапређењу презентације ликовне/визуелне уметности, уметничке продукције и музеолошке делатности. Према стратегији Града Чачка и сопственим плановима и програмима, остварен је циљ да се позиционира као водећа установа овог типа у централној Србији и међу неколико водећих у земљи. Даљим профилисањем Галерија иде ка томе да постане регионални центар са акцентом на унапређењу музеолошке делатности, са активном савременом уметничком продукцијом, резиденцијалним и мултимедијалним пројектима – каже директор Бранко Ћаловић.
Ћаловић подсећа на основни задатак и улогу Уметничке галерије, која кроз своју делатност треба да омогући доступност културних садржаја свим грађанима и обезбеди разноликост уметничког изражавања, специфичност савремених уметничких пракси и очување културно-историјског наслеђа, и зато свој програм конципира у оквиру основних и редовних програмских активности које обухватају области културног наслеђа, савремене уметности, издаваштва и едукативне – педагошке делатности. Делатност у сегменту рада који се односи на унапређење система очувања и представљања културно-историјског наслеђа галеријских активности подразумева: истраживање, евидентирање, музеолошку и стручну обраду, презентовање/излагање и публиковање (изложбе, публикације, предавања, стручни форуми, пројекције,…) уметничких предмета као и предузимање мера превентивне заштите и конзерваторско-реатураторке интервенције, наводи директор Ћаловић.
Утврђен је дугорочни Програм и план дигитализације експоната из свог фонда који обухвата око 1.700 експоната распоређених у шест збирки. Планиран је наставак дигитализације цртежа Богића Рисимовића Рисима, каталога збирки, каталога изложби награђених на Меморијалима и фото-архиве, а након стручног прегледа угрожености експоната у збиркама састављен је и списак приоритета за конзервацију.
Као највидљивији сегмент рада Уметничке галерије – излагачка делатност, у оквиру представљања културног наслеђа, обухватиће низ сјајних изложби…
У области савремене ликовне и визуелне уметности предвиђене су изложбе и резиденцијални програми, а свакако најважнији сегмент изложбеног програма у претходној години био је 30. Меморијал Надежде Петровић, којим се уједно обележено и 60 година од Првог Меморијала.
– И финансијски и организационо ово је био врло захтеван и амбициознан подухват, јер је на њему, по идеји, селекторке представљено 30 уметника из земље и региона. Савет манифестације је за селектора изабрао др Сариту Вујковић, директорку Музеја савремене уметности Републике Српске у Бањалуци која је у два наврата била комесар националне селекције на Венецијанском бијеналу. Основ и темељ 30. Меморијала су постулати постављени на самом оснивању манифестације, а базирају се на регионалном уметничком простору мапираном још од времена Прве југословенске уметничке изложбе и Прве ликовне колоније у Сићеву (1904, 1905), које је организовала Надежде Петровић. Данас тај постјугословенски простор, и поред државне разуђености и бројних историјских и политичких турбуленција, има хомогене уметничке везе и непрекинуте линије сарадње као и блискост уметничких концепција- истиче Бранко Ћаловић, директор Уметничке галерије.
Уметничка галерија „Надежда Петровић“ добитник је „Вукове награде“, и вишеструко је награђивана за најбоље изложбе у домену савремене визуелне уметности у Србији.
З. Л. С.
(Наставиће се)
