КОНСТАНТИН БАКОВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЂЕНЕРАЛ МАРКО Ђ. КАТАНИЋ“, БРЕСНИЦА
ОСИМ ЗНАЊА, СТЕКАО И ПРИЈАТЕЉЕ ЗА ЦЕО ЖИВОТ
Многи дечаци, па и они најуспешнији у школи, не воле баш много да причају о себи и својим школским постигнућима, или како би то они рекли – да се хвале. Али, за потребе овог нашег фељтона о ђацима генерације свих основних и средњих школа, успели смо да наговоримо још једног таквог дечака да нам каже коју реч о себи. Сваке године по нека школа нема ђака генерције, али Основна школа “Ђенерал Марко Ђ. Катанић” је имала, а то је био Константин Баковић, који за себе каже да је један обичак момак који, ето, само има разна интересовања. Па да чујемо и која…
– Долазим из села Бресница. Завршио сам основну школу “Ђенерал Марко Ђ. Катанић” као ђак генерације, са посебним успесима из математике и физике. Поред школских постигнућа, истицао сам се у спорту, пре свега, каратеу, као и фолклору – започиње своју причу Константин.
Од малих ногу је, каже, био радознало дете, које је уз помоћ мајке Светлане и осталих чланова породице, али и васпитачица у вртићу, још пре поласка у школу научио да чита и пише ћирилицом и латиницом, као и да сабира и одузима до 1.000. Током школовања увек је, признаје, више био привржен природним наукама:
–Увек сам волео предмете и лекције у којима је имало логике. У трећем разреду сам почео да освајам прве награде из математике, а касније сам само наставио да вежбам и да бележим резултате. Посебно бих споменуо наставника математике Милана Радевића и наставника физике Милорада Панића, који су у мени пробудили љубав и створили заинтересованост за те предмете.
Велика подршка током школовања му је, наравно, била и разредна Бранка Трнавац, која га је подстицала да увек пружи свој максимум. Посебно је, прича, захвалан наставници музичког Нини Јосиповић, која је у њему открила таленат за музику и највише уз њену помоћ почео је да свира клавир.
Поред знања, Констанитин је, наглашава, у школи стекао и пуно другара, а потом и пријатеља за цео живот. Из основне школе носи разна лепа искуства и незаборавне тренутке. Али, остају и лепе успомене стечене ван школске клупе:
–Волим доста да путујем. Ове године сам био и у Португалији са Културно-уметничким друштвом “Дуле Милосављевић Желе” из Чачка, где сам стекао нова познанства и пријатеље.
Константин је већ кренуо у средњу школу, а уписао је одељење за ученике са специјалним способностима за информатику и рачунарство у Првој крагујевачкој гимназији.
–Од школе у коју сам кренуо очекујем да ми отвори видике и усмери ме ка будућем школовању. Одабрао сам је зато што сматрам да ћу у њој успети да напредујем и изградим себе као личност. И надам се да ћу се сутра у животу бавити занимањем које волим – закључује Константин, а ми му то од срца и желимо, јер поред срећне и здраве породице, у животу и јесте најважније да радимо посао који волимо.
РАЗРЕДНА О КОНСТАНТИНУ…
–За Константина могу да кажем само речи хвале. Поред тога што је одличан ученик, он је свестрано дете. Учествовао је у свим ваннаставним активностима, рецитовао, свирао, глумио, играо. Такмичио се из разних предмета и освајао многе дипломе. Сјајан је математичар. Пример је и узор другим ученицима – рекла нам је пре неки дан Бранка Трнавац, наставница која је Констанину била разредни старешина.
Ипак, истакла је, оно што највише цени код њега је његова искреност, хуманост, осећај да помогне другу, другарици, наставнику, теткици у кухињи:
– Увек је привржен свом друштву, а краси га и оптимизам. Његова верујућа дечја душа је одраз доброте. Веома ми је драго да сам била разредна таквом ученику, при чему су његови резултати уједно успех и свих нас у школи. Знам да ће наставити са изузетним постигнућима и убудуће бити узоран у свему.
Приредила: Гордана Домановић
