Незаборавна је чаролија у којој је протекао концерт „Ето, пјесма“, а трајао је више од два сата са несебичном енергијом и емоцијама које је са чачанском публиком поделио Раде Шербеџија и његов бенд „Западни колодвор“.
Све заједно, заправо је заличило на омаж музици неког прошлог времена у коме су сви певали и радовали се, заљубљивали, љутили, туговали, па чак и плакали уз песме Арсена Дедића, Ђорђа Балашевића, Џонија Штулића, Миша Ковача, док је са кћерком Нином, антропологом, (понекад глумицом и певачицом) отпевао и њихове „тајне песме“, „Свилен конац“ и „Елено“…
Неизбежно, на отварању јубиларног Дисовог пролећа, уз чашу белог вина, било је и казивање стихова Дисове песме „Пијанство“, Соњи Савић је посветио Арсенову „Твоје њежне године“, сину Данилу посветио је песму „Не окрећи се, сине“, инспирисану култном сценом из истоименог филма и романа Арсена Диклића.
Говорио је Шербеџија и антологијске стихове Симонова „Чекај ме“ и Арсена Дедића „Не дај се Инес“, који су постали култни на његовим концертима. Причао је Раде и о својим искуствима из Лондона, Лос Анђелеса, са скијања у Словенији, деци, Ленки Удовички, новим песмама, ратним песмама, првом фестивалу на који га је послао „строги“ Арсен Дедић и на коме је освојио „само“ друго место, а победио га је Кићо Слабинац… У свему га је врхунски пратио бенд инструменталиста који су чинили: Антун Сташић, Марјан Крајна, Марио Игрец, Бранко Богуновић, Ненад Јура Врандечић, Пере Иштванчић и Ранко Пурић…
За публику је овај емотивно набијен наступ протекао за трен, а остаје жал што није било могућности да све то доживи више људи. Интересовање је било огромно…
Зорица Лешовић Станојевић
