KOMPLEKSNE SFERE – slika i tajna
Analiza slike sa drugačijih pozicija:
Milovan DeStill Marković, Love The Bank, 2014.
Petak, 27. maja u 18.30h
Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović”
Govore: Dr Nenad Stefanović, redovni profesor, katedra za informacione tehnologije Fakulte tehničkih nauka, Čačak, Vladimir Gojković, diplomirani ekonomista, Nikola Čekerevac, IT istraživač. Moderator је Daniel Mikić, viši kustos Umetničke galerije ,,Nadežda Petrović”
Još jedno veče otvorenog analiziranja slike, ovom prilikom je to slika DeStill Markovića koja predstavlja veoma važnu etapu njegovih Transfigurativnih portreta kao kolornih “bar-kodova”. Gosti večeri će sa stručne strane otvoriti načine drugačijeg sagledavanja ove slike. Kompleksne sfere umetničkih traganja zahtevaju otkrivanje skrivenih tajni a time i punije razumevanje ideje umetničkog dela.
,,Znao sam šta neću, nisam hteo da crtam, slikam lice, portret onako kako je istorijski bio prikazivan. Ja sam znao kako je to kroz istoriju prikazivano: od Leonarda do Vorhola, ali to nisam hteo, hteo sam nešto savremeno, a nisam znao kako to izgleda. Bio je to mukotrpan proces traganja.”
,,Početkom osamdesetih godina XX veka otkrio sam neke sudbonosne detalje za moj dalji rad. Tačnije, otkrio sam da sam studirao Likovnu akademiju i da sam u osnovnoj školi imao likovno obrazovanje i da je obrazovanje apsolutno važna premisa u opstanku i nadgradnji. Shvatio sam da u srpskom jeziku postoji toliko reči semantički povezanih s licem ili obrazom, koliko postoji u engleskom za internet. Shvatio sam da je srpski jezik jezik lica. Nije bez smisla da u srpskom kažemo likovno obrazovanje, dok je u engleskom to vizuelno obrazovanje. U nemačkom i engleskom jeziku, na primer, postoji mozda nekoliko pojmova kojima se lice može opisati. Koliko reci za sneg postoji kod Eskima? I koliko se reči u srpskom poput: u-lica, lič-nost, od-ličan, pri-ličan, pres-lica… (postoji oko 400 reci) odnosi na pojam lice? Sve te reči vode poreklo od pojmova lice i obraz.” – govori Milovan DeStill Marković o genezi svog bavljenja analizom i slikarskim pravcem “transfigurativnih” portreta ženskih lica pomoću karmina.
To su poznate žene, ne samo iz sveta mode i politike, harizmatične i seksi, od Merlin Monro, Katrin Denev do Folan Devi, Indijke koja je pljačkala bogate i delila plen siromašnima. Sve te žene predstavljene su bojom karmina, nije važno da li su imale svetlu ili tamnu kosu, mali ili veliki nos. Pošto su poznate, ljudi znaju kako one izgledaju i kada vide pločicu sa imenom neke od njih svako sam ,,vadi” sliku te osobe iz svoje memorije.
Transfigurativne portrete muškaraca DeStill Marković je radio koristeći najautentičniji, naučno potkovan način. Naime, nakon svakog brijanja je brisao svoje lice peškirom na kom bi ostajali mikronski tragovi kože koji sadrži DNK te osobe. A šta može biti bolji način opisivanja osobe od njegove DNK spirale?
Ovoj fazi pripadaju i ,,tekstualni transfigurativni portreti” beskućnika. Pronalazio je beskućnike koji svaki veći grad sveta ima, prikupljao njihove priče i razloge zbog kojih su na ulici. Lica mu nisu bila važna – važne su sudbine. Isečke njihovih priča je slikao na velike dimnezije platna stilski precizno obrađene.
Treća serija radova, a sve tri serije pripadaju ciklusu „Transfigurativni radovi”, su barkodirane slike za čiju podlogu je uzeo knjigu Katrin Mije, poznate francuske kritičarke – „Seksualni život Katrin Mije” koja je izazvala veliki skandal u građanskoj francuskoj kulturi. Postupak rada je prilično kompliklovan: uzimao je rečenice iz knjige, prebacivao ih u „bar-kod” pomoću softvera, „bar-kod”, koji je dobio je punio raznim bojama i prebacivao ga na platno jedan prema jedan. Cela ta slika može skenerom da se pročita.
Daniel Mikić, viši kustos Umetničke galerije ,,Nadežda Petrović”
