Prošlog jutra (negde oko osam sati), u parku kod Železničke stanice, suočila sam se sa ružnom slikom razbacanih papira, ostataka hrane i plastične ambalaže i to baš pored prevrnute betonske posude za odlaganje otpada. Zapitala sam se kuda ide ovaj svet? Kome to smetaju uređene parkovske površine – pluća našeg grada, u kojima građani treba da uživaju u ovim vrelim danima, odmore se i udahnu svežeg vazduha? Posebno uočqiva u ovom prizoru bilo je to što je posuda za odlaganje smeća izuzetno teška, jer je izlivena od betona.
Teško da su je oborila deca u igri, jer bi za njih bila pozamašan teret, čak i za poveću grupu mališana. Ovakav prizor, koji se, neretko, viđa i u drugim područjima grada. Nameće se zaključak da je to nesumnjivo delo nekog odraslog čoveka, bahatog i neodgovornog prema životnoj okolini. Kakav je primer ponudio mladima onaj ko je ovo uradio? Ako se na svakom ćošku sreću sa ovako ružnim slikama našeg grada, pitam se, šta će neko ko poželi da upozna naš grad, pomisliti o svima nama. Stidim se ovakve bahatosti nesavesnih pojedinaca!
Vesna Stepanović
