Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije kaže da će pojedine kategorije ljudi, ne svi, biti kandidati da prime treću dozu vakcine ukoliko im imunski odgovor na prve dve doze nije adekvatan. Ona je napomenula da postoji nekoliko kategorija ljudi koji mogu biti kandidati za treću dozu.
„Oni koji su odgovorili sa nižim vrednostima antitela, ako se događa infekcija i razvoj simpoma, ako vrednost antitela nestaje ispod merljivih vrednosti. To mogu biti i stariji koji nisu dobro odgovorili na primenu prve dve doze. Postojaće potreba za tim, ali ne za sve osobe“, navodi naučna saradnica INEP-a.
Marija Gnjatović je ukazala da se do sada desio vrlo mali broj reinfecija.
„Bili su slučajevi do desetine, ali ne mnogo više od toga, nakon prirodne infekcije stvara se zadovoljavajući imunitet, antitela opstaju mesecima nakon bolesti. Nakon nastanka antitela tu su B ćelije koje su zapamtile kontakt sa virusom, tu su i T ćelije koje sprečavaju ponovnu bolest. Da li se nešto promenilo u poslednjih meseca dana, od kad je britanski soj učestaliji, nemam takve podatke, jesam načula da je broj reinfekcija možda malo veći nego ranije“, ukazuje naučna saradnica INEP-a.
Napominje da vakcine koje su zasnovane na novom konceptu – „Fajzer“, „Astra-Zeeka“, „sputnjik“ – daju brz humoralni odgovor koji se najčešće i meri.
„Odgovore daju već posle dve-tri nedelje od prve doze, druga doza je i dalje neophodna da produži dejstvo i da dodatni efekat na davanje vakcine“, ukazuje Gnjatovićeva.
Dodaje da vakcina „Sinofarm“ izaziva odgovor dosta kasnije – sinteza antitela kreće dve nedelje od primanja druge doze, a nekad se dešava tek nakon četiri-pet nedelja posle druge doze.
„Antitela se stvaraju kod većine ljudi, kod starijih od 70 uglavnom kod muškaraca postoji taj manji problem da je humoralni odgovor slabiji od očekivanog. Populacija od 18 godina do 65 dobro odgovara i skoro svi imaju očekivani humoralni odgovor“, naglašava Gnjatovićeva.
Šta ako vrednost antitela posle vakcine krene da opada
Gnjatovićeva ukazuje da se opadanje vrednosti antitela dešava kod vakcina „Fajzer“ i „Sinofarm“, dok „Astra-Zeneka“ i „sputnjik“ stabilno održavaju vrednosti.
„Blagi pad je kod određenog broja ljudi, odgovor je dosta individualan, takva stvar se dešava. Nije neobično, to nije za brigu jer su tu B ćelije koje su produkovale prvu količinu natitela, biće aktivne ako bude došao kontakt sa virusom“, napominje naučna saradnica INEP-a.
Gnjatovićeva napominje da merenje količine antitela jeste važno za nauku jer daje podatak da li je odgovor na vakcinu uopšte i ostvaren.
„Nama podatak ne govori ništa o protekciji, ne znamo ništa o toj korelaciji, nužno ne znači da ćete biti lošije zaštićeni ako imate 20 a ne 40 vrednost“, napominje Gnjatovićeva.
Izvor: RTS
