КЊИЖЕВНИК И НОВИНАР РАДОВАН М. МАРИНКОВИЋ, ОБЈАВИО ЧЕТИРИ КЊИГЕ У 2024.

ЗАДИВЉУЈУЋЕ СТВАРА И У 89. ГОДИНИ

У својој 89. години наш неуморни колега, дугогодишњи новинар (од 1955.) и вишедеценијски заменик главног и одговорног уредника „Чачанског гласа“, књижевник и публициста Радован М. Маринковић, у години на измаку, 2024. објавио је чак три збирке песама под насловом „Тражење речи“, а редован је приређивач и Српског народног календара Агенције „Чворак“. Дакле, четири књиге!! У 89. !!!

У свом плодном стваралачком животу потписује, као аутор или коаутор, делом и приређивач, чак 170 књига, што вероватно у својој библиографији нема ниједан српски писац. То су, каже, други избројали, а он је, после своје стоте потписане књиге, престао да их броји. Међу њима је највише песничких, више од четрдесет. Добитник је бројних књижевних признања, па и Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије.

Песничко трокњижје „Тражење речи“, објавила је Библиотека општине Лучани, Гуча, 2024, а занимљив приказ ове поезије објавио је под насловом „У славу речи“ Чедо Недељковић у часопису „Савременик“, Београд, 2024. из кога преносимо маркантне одломке:

„У двестаједној песми Радован М. Маринковић тражи речи… У том трагању он је толико оригиналан и маштовит да му нема премца у српској поезији, а ја верујем и шире. По томе је ова књига јединствена у нашем песништву. Он речи тражи у првом прословљавању своје деце, унучади и праунучади…молитвеном појању хорова монахиња, позиву сељака са брда на брдо, ишчитавању крајпуташких и гробљанских „камених књига предака“, у кикоту голих девојака које се купају у Морави месечине, у крику човека који се веша о крушку коју је као дечак окалемио…

Реч је свемоћна, њоме се изражава све, „без ње је све и ништа“, а песник никако да је нађе, а тражи је на најразличитијим местима, свакодневним ситуацијама, баналним и судбоносним догађајима, тако да се стиче утисак да Маринковић може да створи песму из нечега, ничега и свачега певајући о Немањићима, ратовима, државним ударима, банковним акцијама, спoрту, дамином гамбиту у шаху, девици Тијани из Горачића која погибе од времна облака, драгачевским гробљима, молитвама, биљкама, цвећу, берзанском акцијама, оклопним аутомобилима, бечком валцеру, насловима ТВ вести…

Важна карактеристика ове поезије је убедљива сликовитост… Ова књига је добар допринос богаћењу српског, нарочито, песничког језика. У њој је читав рудник нових, често необичних и занимљивих речи, кованица, изведеница… Књига „Тражење речи“ је изузетна по оригиналности, мудрости, маштовитости. Међу овим песмама радованкама, доста је таквих које би чиниле част свакој доброј антологији.“

– Планирао сам да објавим само једну књигу, све песме да уврстим у њу. Испоставило се да би она обухватила готово 500 песама. Отуда одлука да моја трагања за речју буду штампана као трокњижје. То је била, а ја прихватио, као и издавач, препорука рецензената, од којих је један Никола Ника Стојић, који више није међу живима – рекао је Радован М. Маринковић о коме у другој књизи Петар Новитовић пише:

„Радован М. Маринковић, нити је први, нити ће бити последњи песник трагач за оним – у почетку бејаше реч. Реч – тајновита усхићанка. А, тај логос за њега је вишезначан, налази само најреч, не – свереч. Велики српски песник Бранислав Петровић, јаучући се хвалио да га „у јатима напуштају речи“. За једном, само једном за разлику од Петровића, Маринковић трага деценијама. Она је за њега и чаробница и ћутаница, и чаробница и гласница… Тражио – од немила до недрага. Није је нашао. Јер, логос је божански вечан. Моћнији од песника.“

Стиховима у којима тражећи бира речи, Маринковић пише о ономе што гледа, тражећи речи у мајчином хлебу, косметскометохијској молитви, цветољубивим играма, па и својој професионалној биографији: „На ћилиму тишине балук времена, а на њиви сећања сељаци ору несаницу“, „свадба у недрима ветрова свитања“, „Пошто сам за њу блесава грдосија/ и пасја фамилија/… немам ни зрнца среће/она у цветољубаву игру неће“. „Тражим је у себи. У оном што сам од 1955. године/ писао у „Чачанском гласу“. Вести./ Догађаји./ Људске судбине./ И, тако годинама, деценијама… Вести./ Догађаји./ Људске судбине…/… Ко зна шта ће се још збити./ Само се ја нећу поновити./ Записано, 15. лажитрава (маја) 2024.

Зорица Л. С.

ТРАЖЕЊЕ РЕЧИ

Која ће,

као и моја мајка,

У сачу неба пећи хлеб љубави.

Која ће,

као и моја мајка,

Срцем кувати варенику наде.

Која ће,

као и моја мајка,

хлеб снова задробити у варенику.

Која ће,