STVARAOCI SU U ONOME ŠTO SU NAPISALI, NE U NAGRADAMA
Udruženje “Čuvari dela Vuka Karadžića” i Književni program Doma kulture u utorak su organizovali program posvećen srpskom književniku, novinaru i leksikografu Radosavu Stojanoviću. Prema rečima Danijele Kovačević Mikić, predsednice Udruženja “Čuvari dela Vuka Karadžića”, Radosav Stojanović je bio njihov gost zato što su utvrdili veliko saglasje između onoga što je njegova plodna, bogata književna riznica i što je program Ogranka Vukove zadužbine.
– Dakle, to je ista okrenutost ka tradicionalnoj pripovedačkoj liniji, od srpske realističke pripovetke, preko lirskog ekspresionizma Borisava Stankovića, do nekih pripovedača 20. veka koji su pisali realističkim načinom, kao što su Ćosić, Dimić, Mihailović. U toj vrsti proze mnogo je etnografske građe, mnogo je slika iz narodnog života i svih onih i rodoljubivih i socijalnih motiva koji zapravo predstavljaju raspad srpskog sela. Njegov leksikografski rad, izrada “Crnotravskog rečnika”, njegovi napori da sačuva od zaborava lekseme tih nestandardnih dijalekata, njegova opčinjenost Kosovom, kao magičnim prostorom i našim intelektualnim i duhovnim zavičajem i kolevkom koju ne možemo da zaboravimo, a od koje se moramo, kako stvari političke stoje, odricati… U mnogo čemu su saglasja, a posebno me je inspirisalo to što je nedavno objavio zbirku pesama „Kakvu tajnu kriju ptice“, gde je mnogo pesama koje imaju toponim Čačka. To mi je bilo zanimljivo da predstavim učiteljima, nastavnicima, roditeljima, bakama, dekama, koliko ima pesama koje direktno spominju naš grad, a čini mi se da je mladog čitaoca danas najlakše privoleti onome što mu je poznato. Mnogo je razloga zašto je on gost Udruženja “Čuvari dela Vuka Karadžića”, ali bez podrške Doma kulture mi to ne bismo mogli da organizujemo, jer nemamo uslove za fizičku distancu – rekla je Danijela Kovačević Mikić, koja je i recenzent nekih od poslednjih izdanja Stojanovića.
Književni portret Radosava Stojanovića, kako sam kaže, u najkraćem bi glasio 40 godina rada, 40 knjiga objavljenih iz oblasti beletristike, što uključuje poeziju, pripovetke, romane, drame, iz oblasti publicistike i iz oblasti lingvistike:
– Život je inspiracija za pisanje, a nit koja spaja sva dela je autor. Autor ih spaja onim što pokušava da kaže, da iznedri njegova duša, njegovo osećanje sveta, osećanje za pravdu, ljudsku tragediju. Sva moja dela, od poezije do drame, nastala su, ne iz moje želje da to bude pesma, pripovetka, drama, nego iz same biti teme koju sam obrađivao. Događalo se da započnem pripovetku o seobi mrtvih s Kosova, to se pretvorilo u dramu „Krivovo“, koja je i nagradjena. Sama tema se preselila iz jednog žanra u drugi.
Inače, kada je reč o nagradama, a dobitnik je mnogih, Stojanović smatra da su dobrodošle piscima dok su mladi, kada mogu da ih stimulišu:
– Inače piscima u mojim godinama i starijim, nagrade se dodeljuju za preminuli književni rad. Nagrade su ipak za sve mlade umetnike, jer ih one stimulišu. Čemu akademiku u devedeset i nekoj godini da ređa nagrade? Da li mu raste rejting? Ne raste. Mi smo kao stvaraoci, kao kreativci u onome što smo napisali, nismo u nagradama.
Na bogatu biografiju Radosava Stojanovića podsetila je urednica Književnog programa Doma kulture Milkica Miletić.
N. R.
