„КЊИГОВОДСТВО МАШТЕˮ ‒ ЧАРОБНИ ДЕЧИЈИ СВЕТ КЊИГА И ЗАБАВЕ
„Књига је сан који држимо у руциˮ, рекао је савремени енглески романописац Нил Гејман, а то је можда и најбољи опис за дечије читалачке радионице у нашем граду под називом „Књиговодство маштеˮ. Не тако давно, једна Теодора и једна Невена започеле су ове маштовите радионице за најмлађе како би у њима пробудиле жељу, не само за читањем, већ и за уживањем у књигама.
Дакле, тим „Књиговодства маштеˮ чине Теодора Ђоловић, која је завршила мастер студије на Факултету примењених уметности, Одсек за фотографију, одржала самосталну изложбу и више групних изложби, а затим отворила фото-студио где активно ради са децом и Невена Марковић, која је завршила мастер студије на ПМФ-у, Одсек за туризам, у Новом Саду, а након завршеног факултета активно је радила у хотелијерском менаџменту, да би 2013. године сасвим случајно зашла у свет издаваштва.
На њиховим радионицама деца могу да науче како се илуструју књиге, на који начин једна мишица слави рођендан, које боје је пољубац, како се праве честитке, цртају бајке и још много тога уживајући у разноликим књигама и веселом дружењу, а ми смо замолили Теодору и Невену да нам кажу нешто више о овим тематским радионицама, али и значају читања књига у раном узрасту, како би се љубав према књигама наставила, а све добробити читања одразиле и у каснијим годинама.
Започели сте књижевне радионице за најмлађе полазнике под називом „Књиговодство маштеˮ. Како сте осмислили овај пројекат и шта га разликује од других налик њему?
Назив наших читалачких радионица треба да покаже моћ књиге и писане речи; начин на који нас књиге уводе у свет маште. Концепт је, слободно можемо рећи, потпуно другачији од свега на тржишту. Малишане учимо стрпљењу, тимском раду и како да заволе књиге. Служимо се креативним алатима: добро просторно осмишљен студио даје нам могућност за измене и мењање поставки сцене за сваку радионицу. Изузетно посвећујемо пажњу глумачко-сценском наступу и визуелном идентитету, а за поједине радионице едукативног карактера укључујемо и стручњаке из одређених области.
У ком узрасту је најбоље започети са читањем књига и како мотивишете своје полазнике да заволе свет књижевности?
Родитељи би требало да почну са читањем деци од раног узраста, већ од првих месеци старости. За бебе постоје тактилне и звучне књиге, за препознавање облика и материјала, али и разних звукова који нас окружују. Мислимо да најважнију улогу имају сликовнице ‒ због концепта, порука, илустрација, али и помоћи при почетном читању.
Свака радионица почиње читањем, коју прати и активност, јер деци дајемо могућност да искажу своја осећања у вези са прочитаним, слушамо њихове утиске о карактеристикама јунака, тражимо сличности, а радимо и на моторици. Читамо на разне гласовне начине, на пример дубоким, пискавим или шушкавим гласом, како би малишани стекли утисак као да гледају цртани филм, који им несумњиво увек држи пажњу. На овај начин се деца поистовећују са ликовима и стварају слике о догађајима из књиге.
Свака радионица до сада била је тематска. Уклапали сте разне активности како бисте анимирали децу да прате причу од почетка до краја. На који начин бирате теме и шта полазнике очекује у наредном периоду?
Неисцрпни извор идеја добијамо и од наше деце; ослушкујемо њихове потребе, идеје, интересовања. Пратимо и обележавамо битне датуме, да бисмо повезали догађаје из књиге са неким стварним дешавањима. Наш Инстаграм профил користимо да родитељима приближимо оно што радимо, али и да најавимо бројне активности. Тема и планова има много. Бавимо се уметничким, научним занимљивостима и феноменима из света природе. Ускоро нас очекује топлије време, па су могућности веће, а извесни су и излети у природи.
На једној од радионица говорили сте и о онима који не воле да читају књиге, а чини се да у данашње време оне имају снажног противника у савременој технологији, видео-игрицама и друштвеним мрежама. Сматрате ли да упркос томе књиге могу задржати примат међу младима и да њихову вредност ништа не може променити?
Децу можемо, итекако, да заинтересујемо за читање, само ако им пронађемо одговарајућу тему, што је и ова радионица показала. Иако постоји тенденција читања е-књига и слушања истих у аудио-формату, ништа не може да замени осећај када књигу физички држимо у рукама. Конекција родитеља са децом се повећава, стварамо рутину читања, ишчекујемо нове авантуре, али и знатно радимо на повећању њиховог фонда речи.
Обележили сте и Међународни дан бајки. Зашто су управо бајке најчитанији жанр у детињству, шта све у њима може да се научи и да ли су традиционалне бајке и даље занимљиве данашњим малишанима, или радије читају друга савременија дела?
Често је цитирана реченица Алберта Ајнштајна која гласи: „Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још више бајки.ˮ Бајка учи дете да ће успети, без обзира на опасности и препреке на путу и да увек има веру у себе. Оне стварају емпатију, развијају машту и утичу на емотивни развој. Посебно снажно делују на децу од четврте до десете године, која се задржавају на читању традиционалних бајки. Они који имају развијеније читалачке навике су увек у потрази за новим жанровима и узбудљивијим темама.
Која дела из књижевности за децу бисте препоручили најмлађим читаоцима и шта би била ваша порука за оне који још увек нису открили чаролију читања?
Будући да све време причамо о повезаности родитеља и деце, ове наслове бисмо препоручили и деци и одраслима да прочитају: „Добро дрвоˮ аутора Шела Силверстајна, „Из Ја-града у Ти-градˮ Мирсинија Вигопулуа и „Мали Принцˮ Антоана де Сент Егзиперија. Много је начина да се „повежемо са књигом”. Редован одлазак у библиотеку, куповина књига за кућне библиотеке, одлазак на сајмове, а такође и књижевне радионице пружају посебна искуства.
Деци је потребно да усадимо љубав према књигама и читању како бисмо заједно расли и маштали.
Текст: Марија Миљуш
Фотографије: Теодора Ђоловић
