ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА „ЛАРИС“ ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНА НА СЕЛУ
Осим што имају мање шанси да се запосле, жене на селу су, у великом броју, у тежем материјалном положају од жена у градским срединама и из многих других разлога. Због свакодневних послова у домаћинству и на својим имањима, не остаје им много времена, па ни снаге да се образују. Нове технологије су им често недоступне или недовољно познате… И када имају идеје како да побољшају свој и живот заједнице, недостаје им подршка институција, породица, својих комшија… Углавном су на маргинама дешавања, јер њихове потенцијале заједница не препознаје. Један од начина да се нешто промени на боље је и удруживање, као и међусобна и сарадња са невладиним организацијама.
Удружење „Ларис“ из Чачка, у партнерству са Удружењем “Миона” из Александровца, од јануара ове године реализује пројекат „Повезивањем и сарадњом удружења жена до бољег положаја жена на селу“, који је подржала Влада Швајцарске, кроз програм „Заједно за активно грађанско друштво – АКТ“. Прошлог четвртка, 5. маја, у просторијама Међуопштинског удружења глувих и наглувих Моравичког округа, одржан је састанак на коме је представљен пројекат, уз осврт на досадашње активности и планове за наредни период.
Према речима Љиљане Петровић из Удружења „Ларис“, циљ пројекта је да се кроз подршку локалним удружењима оснаже жене на селу и да се побољша њихов положај, не само економски, већ и социјални. Пројекат се спроводи у три округа у западној Србији – Моравичком, Расинском и Рашком, из којих је у активности укључено шест удружења жена: „Снага села“, „Евгенија“, Удружење сеоских жена Драгачева, Удружење сеоских жена Општине Врњачка Бања, Удружење „Чаршија“ и Женска иницијатива из Трстеника.
– До сада смо организовали радионице на тему јавног заговарања, на којима смо разговарали о локалним проблемима, о томе шта би жене на селу мењале… Оне пуно раде у својим локалним заједницама, обраћају се доносиоцима одлука у својим општинама и градовима, али имају различите резултате. Кроз ове радионице настојали смо чланицама локалних удружења да пренесемо своје богато искуство о јавном заговарању – рекла је Петровић, наводећи као добар пример Удружење „Евгенија“ из Јежевице.
У оквиру пројекта спроводи се и истраживање о положају и потребама жена на селу у сва три округа – колико су доступна социјално-економска и права из области здравствене заштите, које су препреке остваривања ових права, како удружења могу да утичу на доносиоце одлука, коме прво да се обрате, како функционишу месне заједнице… Један од проблема је лоша економска ситуација. Као објективну околност многе су навеле путну инфраструктуру, недостатак интернета, као и адекватне опреме у својим домаћинствима и знања о информационим технологијама…
Постојећа истраживања указују на нимало светле чињенице: у Србији већина жена на селу не поседује кућу (88 %), земљу (84 %) и било каква средства за пољопривредну производњу у свом власништву, а 36 одсто се одриче наследства у корист мушких сродника. Око 12 одсто их нема здравствено осигурање, чак 60 процената није укључено у систем пензијског осигурања.
– Једна од препорука је да се на нивоу државе мењају регулативе за пензијско-инвалидско осигурање. О томе смо и раније разговарали са повереницом Бранкицом Јанковић, која је већ предузела неке кораке – рекла је Љиљана Петровић из „Лариса“.
Биљана Петковић из Удружења „Миона“ говорила је о планираним активностима које ће се спровести до краја јуна ове године. За представнице свих наведених удружења биће организован дводневни тренинг о јавном заговарању. На основу истраживања биће дефинисане препоруке које ће бити упућене доносиоцима одлука на републичком нивоу. У Чачку ће бити одржана и панел дискусија о свему што је урађено.
Горана Радовановић, саветница на АКТ пројекту који спроводе Helvetas Swiss Intercooperation и Грађанске иницијативе, рекла је да грант за пројекат „Лариса“ износи 1,2 милиона динара.
Занимљиви су и предлози жена са села како да економски ојачају. Потребна им је помоћ у декларисању њихових производа за тржиште, промена законских регулатива у овој области, субвенционисање породица које одлуче да њихово дете учи у школи баш у њиховом селу… Један од предлога је и да се стипендирају деца која из села одлазе на даље школовање, али под условом да се врате у своје средине. Такође, потребна им је већа подршка за самозапошљавање кроз едукацију и специјализоване конкурсе. Предлог је и да локалне сампуправе донесу адекватне мере, којима би се подстакли трговци и суграђани да купују њихове производе…
В. Т.
ПОДРШКА МАЛИМ И СРЕДЊИМ УДРУЖЕЊИМА ГРАЂАНА
Циљ АКТ пројекта је подршка малим и средњим удружењима широм Србије, односно онима који препознају потребе својих грађана и који могу допринети да њихов глас стигне до доносилаца одлука, пре свега на локалу.
– До сада смо подржали око 200 удружења у Србији, а у протекле четири године око 100.000 грађана је осетило одређени бољитак и имали су директну корист од тих пројеката. Као подршка удружењима у Србији АКТ се наставља и наредне четири године – рекла је Горана Радовановић, саветница на АКТ пројекту.
