Стручњаци за управљање катастрофама наглашавају хитну потребу за инфраструктуром отпорном на поплаве, како би се смањили ризици.
Климатолог Владимир Ђурђевић упозорио је за РТС да непогоде у региону треба да буду упозорење и лекција за Србију и да се само „игром случаја“ нису десиле код нас, али да их потенцијално треба очекивати. Истиче и да, када је реч о температурама, идемо ка топлијем режиму, да ће и овогодишњи рекорди бити оборени у будућности.
Стручњаци за управљање катастрофама наглашавају хитну потребу за инфраструктуром отпорном на поплаве, како би се смањили ризици. Климатолог Владимир Ђурђевић упозорио је за РТС да непогоде у региону треба да буду упозорење и лекција за Србију и да се само „игром случаја“ нису десиле код нас, али да их потенцијално треба очекивати. Истиче и да, када је реч о температурама, идемо ка топлијем режиму, да ће и овогодишњи рекорди бити оборени у будућности.
За само две седмице у нашем окружењу две снажне природне катастрофе, у Босни и Херцеговини, а претходно у средњој и источној Европи. Изражене су промене у обрасцима падавина, а кише су све интензивније. Да ли је то нека нова климатска нормалност?Разговор Биљане Вранеш с Владимирим Ђурђевићем00:00/04:59
Апсолутно, клима је промењена на целом свету, тако да је промењена и у нашем региону. Најчешће када причамо о климатским променама, причамо о порасту температуре, како је планета све топлија и топлија. Али промене се огледају у томе да је тај начин како добијамо ми у ствари падавине, како се падавине формирају, исто промењен.
И на првом месту, у нашем региону слика тих промена се огледа у томе што имамо дуже периоде без падавина, значи јако сушне периоде у нашој земљи. А онда после тога то буде прекинуто интензивним краткотрајним падавинама, где за краће време добијамо много веће количине него пре.
Тако да ми данас већ знамо рецимо да у Србији и у ширем региону имамо отприлике два до три пута више тих дана с екстремним падавинама, односно да се екстремне падавине чешће дешавају и због тога су и ситуације са поплавама постале критичније.
Још један врло важан разлог који често занемарујемо, јесте да климатске промене доносе и начин премештања ваздушних маса преко наше планете. Односно, то је једна од ствари која се такође променила и која исто доприноси и томе да имамо велике количине падавина, системе који се дуже задржавају у једном месту. И онда ви можете да имате веће количине него што су то биле у прошлости.
Невреме нас је и овај пут заобишло, али обруч се стеже. Колико смо спремни за екстремно време и непогоде, колико је инфраструктура отпорна на такве количине падавина? Подсетићу да је између Мостара и Јабланице за неколико сати пало кише као за три месеца.
Сваки од ових догађаја треба да буде упозорење за нас, да се само „игром случаја“ није десио над нашим подручјама, односно да би требало овакве догађаје потенцијално да очекујемо и код нас.
И у том смислу треба да се припремамо за овакве догађаје. Значи, ови догађаји треба да нам буду лекција како треба да се припремамо, да обратимо пажњу и како да модификујемо нашу инфраструктуру да бисмо били отпорни на овакве ситуације.
Нажалост, нико у свету није и даље прилагођен на овако екстремне временске услове и оно што нас очекује у будућности јесте да се прилагодимо.
Значи да тренутно постојећу инфраструктуру унапредимо, да би била отпорнија у односу на овакве догађаје, али и посебно да је унапредимо на будуће промене, пошто клима није зауставила се у смислу промена у овом тренутку, него очекујемо додатне промене у наредних 30 година.
Ми треба да градимо нове објекте који ће бити отпорни на ту будућу климу, а и с друге стране да унапређујемо постојеће објекте.
То није лак задатак, захтева дуготрајно планирање, дуготрајна улагања, висок степен организације, тако да многе земље у свету каскају у том погледу, али треба, једноставно, да почнемо то да радимо.
Ми и даље то на неки начин не примењујемо на тако широком плану да бисмо се потенцијално осећали сигурније, да бисмо знали када ћемо достићи одређене циљеве. Тако да је то задатак пред свима нама, једноставно прилагођавање на климатске промене треба да буде један од приоритета.
Претходна година била је најтоплија у Србији, а по свему судећи, ова ће је надмашити. Докле ће температура ићи том неславном узлазном путањом?
Да, имали смо пуно рекорда у претходној години, оборено је заиста низ температурних рекорда.
Вероватно ћемо сад ући у неки мирнији период, али генерално гледано у просеку ми идемо једноставно ка топлијем режиму. Тако да иако потенцијално буде мало свежијих периода испред нас, ти периоди ће и даље бити значајно топлији од неке климе из средине 20. века.
Дугорочно гледано сигурно би требало да очекујемо да ћемо и ове рекорде које смо имали ове године оборити у будућности.
Није само Европа захваћена временским катастрофама. У Сједињеним Државама ураган Хелена други је најсмртоноснији у историји земље, у Азији у Непалу у октобру монсунске кише односе стотине живота, иако су такве падавине типичне за јул, када треба да буде врхунац сезоне монсуна. Да ли Вас брине брзина промене климе?
Брине ме наравно, да, као и све људе који се баве овим проблемом, као и све људе који се баве овим проблемом и који су на неки начин повезани са климатским променама. Посебно из разлога што смо ми у прошлости већ знали да ћемо имати ову брзину промена.
Други важан разлог је што знамо да ће се ове промене наставити у наредних тридесетак година и да ће на неки начин вероватно и убрзати у односу на ово што тренутно видимо.
Али оно посебно што нас брине јесте чињеница да једноставно на глобалном нивоу ми и даље не видимо да је бризина мера које треба да применимо да бисмо овај проблем задржали у неким прихватљивим оквирима довољна.
Значи цео процес и прилагођавања на климатске промене али и смањења гасова сектора „стаклена башта“ треба да буде убрзан да бисмо били на путу да достигнемо циљеве Париског споразума.
Конференција УН КОП29 већ средином новембра у Бакуу, наставиће да унапређује циљеве климатског Париског споразума. Србија наставља да доприноси том циљу и да повећава амбиције.
Извор: РТС
