ПРЕДСТАВЉЕН КАТАЛОГ 32. МЕМОРИЈАЛА НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ “МЕМОРИЈАЛ СОЊА С.”
Прошлог петка, 25. октобра, представљен је каталог 32. Меморијала Надежде Петровић, под називом “Меморијал Соња С.” На овогодишњем Меморијалу изложени су радови 25 уметника, уметница и уметничких група у Уметничкој галерији “Надежда Петровић”, Галерији “Рисим”, Народном музеју, Музеју детињства, Конаку Јована Обреновића и на Градском шеталишту. Иначе, назив “Меморијал Соња С.” референца је на две значајне жене рођене у Чачку, кључне уметнице у својој области у историји Југославије. Прва је сликарка Надежда Петровић, која је на изложби и заступљена кроз фотографије које је снимила на почетку прошлог века, а друга је легендарна глумица Соња Савић, чији легат баштини Галерија. Обе су биле, не само изузетне уметнице, већ и друштвено активне жене, што је био посебан мотив за селекторку изложбе Зденку Бадовинац. А каталог осликава изложбу, заправо, целокупну причу 32. Меморијала Надежде Петровић, нагласила је музејска саветница Мирјана Рацковић, ауторка каталога.
ЦЕЛОКУПНА ПРИЧА
– Каталог осликава изложбу, заправо, целокупну причу, радове у простору, ауторске поставке. Поред фотографија изложбе, ту су и остали сегменти самих уметника, који су постављени из њихових радова. Имамо уводне текстове и, наравно, остале техничке елементе који су потребни за меморијални каталог. Визуелни идентитет, и каталога и изложбе, урадио је Ђорђе Балмазовић из групе “Шкарт”, а наш сарадник Миленко Савовић је фотографисао целокупну изложбу 32. Меморијала и урадио прелом каталога. Било је доста сарадника. Најважније је да имамо књигу која осликава овогодишњи Меморијал и која својим пласманом може представљати изложбу. Каталог је штампан двојезично, упоредо на српском и енглеском језику – нагласила је ауторка каталога 32. Меморијала Надежде Петровић, музејска саветница Мирјана Рацковић.
Према речима ауторке каталога, изложбе меморијала су специфичне, више су намењене стручној јавности, него широј публици.
– Можда је мање чачанске публике, али имамо доста екскурзијских и школских посета. Врло смо пријатно изненађени како реагују деца млађег узраста, основношколског, седмог и осмог разреда, или средње школе. Пажљиво гледају, вероватно због тога што их припреме професори, а и кустоси им пружају занимљиве податке. Када је реч о изложбама савремене уметности, потребно је читати изјаве аутора о радовима. То су концептуални радови где не можете увек препознати, као на некој слици или фотографији, шта је поента целог рада. На оваквим изложбама се, ипак, мора информисати и тада се види да су то радови који кореспондирају са савременим догађањима. Углавном је реч о социолошким, друштвеним, политичким и еколошким контекстима, не само код нас, него у целом свету – објаснила је Мирјана Рацковић.
Селекторском вођењу кроз изложбу присуствовали су и ученици Машинско-саобраћајне школе, уметничког смера.
– Много ми се свидела изложба. У првој години смо посетили више изложби, не само у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” и Народном музеју, већ и у Београду, ишли смо у Музеј савремене уметности. Видели смо доста слика Надежде Петровић и много смо научили о њеном раду. За нашу уметницу ме везују, пре свега, патриотске емоције. Лепо је знати да Србија има уметницу, која се жртвовала и борила за свој народ – рекао је Пеђа Плавшић, ученик друге године Машинско-саобраћајне школе, уметничког смера.
“НОВЕ ЖЕНЕ”
После промоције каталога 32. Меморијала Надежде Петровић, такође прошлог петка, изведен је lecture-performance: Jelena Vesić, reads rok, 2024.
– Југослава је згодна плава секси револуционарка, нека врста Соње С, југословенске “нове жене”, активисткиње, предводнице, меланхоличарке склоне усхићењу и разочарању. Прича о Југослави (хероини Жилниковог филма “Рани Радови” из 1969), преплиће се са причом о Надежди Петровић и Соњи Савић, кроз феминистичку критику и хумористичку рефлексију генерације савремених уметника, интелектуалаца и писаца, припадника Gen X, опседнутих југословенским социјализмом и уметничким експериментом шездесетих и седамдесетих година 20. века, као и побуњеничком естетиком студентско-радничких протеста 1968. Излагање се одвија на размеђи предавања и перформанса, укључујући у дискусиони наратив елементе само-рефлексије, друштвене рефлексије, исповести и поетске фикције – наводи се, поред осталог, у каталогу овогодишњег Меморијала.
Иако је идеја концепта селекторке изложбе Зденке Бадовинац била да у ствари нема никаквих фиксних идентитета, него да сви играмо неке улоге (рода, врсте, народа и класе), на отварању 32. Меморијала (21. септембра), у Уметничкој галерији “Надежда Петровић” изведен је перформанс под називом “Живот је сан: Поема о две хероине”, Вокално кустоског синдрома, који је представљао још један омаж Надежди Петровић и Соњи Савић.
– Иако то није био фокус кустоскиње Зденке Бадовинац ми смо се, ипак, позабавили њиховим животима. На отварању Меморијала смо извели петнаестоминутни перформанс који је забележен, тако да може да се види и на пројекцији, у оквиру изложбе. Бавили смо се јавним дискурсом, односно, причама које се плету о ове две уметнице, у току њиховог живота и постхумно. То је врло занимљиво, јер су њихове приче дијаметрално супротне. Соња Савић је у току живота била слављена, а после смрти је некако дискурс постао негативан. А код Надежде Петровић је супротно, у току живота није била тако прихваћена, док је после смрти постала национална хероина. Колега Владимир Бјеличић и ја смо користили различите изворе, студије историчара уметности или филмских критичара који су писали о ове две уметнице, али и неке изјаве из медија. Из тих извора смо саставили једну поему, направили неку врсту наше монтаже – рекла је Сенка Латиновић, историчарка уметности.
На 32. Меморијалу изложени су радови 25 уметника, уметница и уметничких група у Уметничкој галерији “Надежда Петровић”, Галерији “Рисим”, Народном музеју, Музеју детињства, Конаку Јована Обреновића и на Градском шеталишту. Овогодишњи, 32. Меморијал Надежде Петровић, односно, најстарија бијенална изложба савремене уметности биће отворена до 5. новембра.
Н. Р.
