Истина је да су приватни домови за старе установе у којима се пружа медицинска нега и збрињавање. Имају своје лекаре опште праксе, редовно се спроводе контроле. По потреби се позивају лекари специјалисти који обављају консултантске прегледе.То су углавном неуролози, интернисти, гастроентеролози, ортопеди, уролози, гинеколози – или супспецијалисти из било које области медицине. Лекарски прегледи код специјалисте се заказују периодично по потреби и у консултацији са породицом. Углавном је у свим домовима за старе оваква ситуација.
Поред лекара и друго особље у старачким домовима које се брине о корисницима је већином медицинске струке. Ту су геронтолошке медицинске сестре и медицински техничари, неговатељице, болничари. Ипак, иако је акценат на здравственој нези, јасно је да је дом за старе у ствари нечја нова кућа. Зато, не би требало да изгледа као дом здравља или болница. Не би требало ни да мирише као здравствена установа. Требало би да има топлину куће и атмосферу која влада у једној великој породици.
Управо је болничка стерилна атмосфера и уређење простора утицало у прошлости на негативан став који су многи имали према домовима за старе. Некада се сматрало да онај ко је у дому за старе, да га је породица напустила и одбацила.
Међутим, данас се зна да то уопште није тако. Услови у приватним домовима за старе превазилазе услове које многи имају у сопственим становима и кућама. Ипак, неко ће рећи да је кућа – кућа. Али, особа која је зашла у године када јој је здравље начето у толикој мери да није више безбедно да сама живи, кува оброке, иде у набавку – захтева сталну помоћ.
У градовима старије особе често живе у пару или саме. Чак и старији супружници који не могу самостално да брину о себи треба да имају неког поред себе ко ће да им помаже свакодневно. Такође, они који живе сами – тек њима је потребно да стално неко на њих мотри и да се брине о њима. Домови за старе то пружају. Уз то у њима влада топла атмосфера. Кад уђете у велики дневни боравак или у било коју заједничку просторију, имате утисак да сте дошли у нечију кућу. Реч установа вам не пада на памет у том тренутку. То је веома важно, јер тако и породица лакше прихвата чињеницу да један њен старији члан треба ту да се пресели.У домовима за старе обезбеђени су редовни, квалитетни и укусни оброци – који се припремају према препорукама лекара. Поштују се сва наложена ограничења услед здравствених тегоба, али настоји се да сваки доручак, ужина, ручак и вечера буду укусни и направљени од здравих намирница.Дом за старе треба да има и пространо двориште. Неки домови за старе, који су лоцирани на периферији града или у селима имају на располагању више отвореног простора, па чак имају и своје паркове са клупама и стазама за шетњу.
Генерално, сваки дом за старе би требало да има у свом окружењу пријатан простор за боравак на отвореном, тј. На свежем ваздуху. То је веома важно због здравља корисника.Напољу треба да постоје столови и столице или клупе где ће се корисници окупљати, дружити, славити рођендане кад је лепо време и играти шах, домине и друге друштвене игре.
У собама корисника треба да има довољно простора. Једнокреветне собе у неким домовима за старе су мањих димензија. То неким породицама које бирају дом за старе не одговара, па се одлучују за веће дељене собе. Ако инсистирате на засебном смештају, пронађите старачки дом који има собе већих димензија. Ту треба да има довољно места за кревет, наткасне, орман за ствари, полицу за телевизор и књиге.
Замислите себе у том простору и процените да ли бисте прихватили да то буде ваша соба. Ако је одговор да, нашли сте добар смештај. Неким старијим особама не одговара да буду саме у соби. Осећају се сигурније и мање усамљено кад су у друштву. Ако је тако, поштујте њихову жељу и немојте полазити од тога шта бисте ви волели, шта би вама одговарало.Домови за старе нуде својим корисницима смештај, исхрану, медицинско збрињавање и сигурно уточиште за треће доба.
Извор: РТС
