ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ПРОФЕСОРА ДР РАДОША ЉУШИЋА “КНЕЗ МИЛОШ (1783-1860) ДРЖАВОТВОРНИ ВЛАДАР”
На платоу испред Конака Јована Обреновића, на месту где се преплићу утицаји две српске династије, Немањића и Обреновића, прошлог четвртка, 8. септембра, представљена је књига професора др Радоша Љушића “Кнез Милош (1783-1860): државотворни владар”. Осим аутора, о књизи су говорили и професор др Сузана Рајић, са Филозофског факултета у Београду, Зоран Гутовић, главни и одговорни уредник “Православне речи” из Новог Сада и Лела Павловић, директор Историјског архива. Владимир Павловић, ученик трећег разреда средње Музичке школе “Др Војислав Вучковић” је својим музицирањем допринео да се публика врати 163 године уназад, баш у прву седмицу септембра, када су упарађени Чачани дочекали кнеза Милоша, уз музику и песму.
ПОСЛЕ ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ И ПО ВЕКА МИЛОШ СЕ ВРАТИО У ВЕЛИКУ АВЛИЈУ
– Јавно представљање књиге професора др Радоша Љушића “Кнез Милош (1783-1860): државотворни владар”, у издању “Православне речи” из Новог Сада, јединствен је догађај, јер се после више од једног и по века Милош поново вратио у ову велику авлију. Капитално дело, српске историографије, настало је вишедеценијским радом на проналажењу свих детаља живота кнеза, који је водио професор Љушић, обликовано је на 923 стране, у луксузном издању, кожног повеза са златотиском. Радош Љушић се бави историјом српског народа у 19. и 20. веку. Рођен је у Истоку (Метохија), где је завршио сновну школу и гимназију, а студије историје је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, где је радио од 1975. на одељењу за историју. Докторску дисертацију одбранио је 1984. године. Био је председник Друштва историчара Србије, члан је редакција неколико историјских часописа, главни и одговорни уредник “Српске студије”. Основао је са својим постдипломцима, докторандима и колегама невладине организације Удружење за проучавање српске повеснице и Центар за српске студије. Био је управник Одељења за историју Филозофског факултета, директор Завода за уxбенике и в. д. директора Службеног гласника. Такође, био је члан комисије, која је урадила нацрт Закона о државним знамењима – издвојила је неколико најважнијих биографских података Лела Павловић, директор Историјског архива.
Радош Љушић је награђиван од завршетка студија, добитник је Октобарске награде Града Београда,Награде за науку Вукове задужбине и Награде “Владимир Ћоровић”. Културно просветна заједница Србије доделила му је Златну значку и Златан беочуг, а носилац је Сребрног ордена Св. Свештеномученика Петра Дабробосанског Дабро-босанске митрополије, Ордена Светог Саве другог степена Српске православне цркве. Добио је низ плакета и повеља градова, института и задужбина.
КНЕЖЕВА ПОТПУНА БИОГРАФИЈА
– Бавио сам се Милошем скоро све време од када сам почео да радим на Филозофском факултету. Моја докторска дисертација је из времена када је кнез Милош владао и тада сам већ започео истраживања, која су ме водила до тога да једног дана напишем и кнежеву биографију. Претходно сам урадио и биографију кнегиње Љубице и војводе Милана Обреновића, а пошто сам већ отишао у пензију, у несрећној години ковида сам све то преточио у биографију кнеза Милоша. После једногодишњег рада је настала књига “Кнез Милош државотворни владар” – каже за наш лист Радош Љушић.
Према речима аутора, ова књига се налази негде између онога што је радио Михаило Гавриловић и академик Владимир Стојанчевић.
– Дакле, то је кнежева потпуна биографија, ту је приказана његова прва владавина, његов живот у изгнанству од 1839. до 1859, његова краткотрајна друга владавина. У другом делу књиге обрадио сам неколико занимљивих тема из његовог живота и владавине. Мислим да је најобимније, а можда и најсадржајније и најзначајније поглавље о његовој имовини. Кнез Милош је несумњиво наш најбогатији владар, он је стекао огромно богатство. По мом уверењу био је један од најбогатијих људи на Балкану у првој половини 19. века. Од имовине коју је он створио живели су Обреновићи све до 1903. године. Ту су још и поглавља о његовом лику, о његовим физичким способностима, о гардероби коју је носио, о његовом приватном животу, љубавним авантурама, о животу са кнегињом Љубицом, о његовој деци. Са тог становишта, други део је, можда, интересантнији и занимљивији за обичног читаоца. Али, и у првом делу има доста момената из његовог живота и владавине, који нису били до краја истражени. У сваком случају, реч је о једној биографији која је недостајала српској историографији – наглашава Радош Љушић.
Аутор је водио рачуна о стилу и о језику, како каже, трудио се да напише што је могуће лепше, да оживи неке речи из 19. века, што додатно краси књигу. Такође, илустративни материјал је у великој мери обогатио књигу.
– Оно што је битно за Милоша и његову владавину, то је низ момената из његовог живота који су били потпуно непознати, а који су овде унети. Још је важније што је књига обогаћена са 311 илустрација, од којих је 80 или 90 одсто у боји, осим оних које су сачуване у црно-белој техници, које смо као такве објавили. Илустрације су распоређене у складу са текстом – напомиње аутор књиге “Кнез Милош државотворни владар”.
ДОБАР ДРЖАВНИК, НАЈБОГАТИЈИ НА БАЛКАНУ, ВЕЛИКИ ШЕРЕТ
Најјачи утисак на Љушића је оставила идеја кнеза Милоша коју је искористио у наслову књиге – државотворност.
– Дакле, Милош је заиста имао осећај да од једног пашалука, од једне турске провинције створи државу. Та држава, наравно, није била независна, то је била једна аутономна кнежевина, али је ипак била држава и налазила се на мапи Европе у првој половини 19. века. Мислим да је то његов највећи успех и, наравно, успех целог српског народа који је учествовао у Другом српском устанку и у Милошевој првој владавини. С друге стране, смисао и осећање да створи имовину. Бити најбогатији на Балкану 1835. године, а бити веома сиромашан 1804. или 1803. године, када он, како је и сам причао, није имао хлеба да једе. Када неко од највеће беде и сиромаштва стекне тако велико богатство, та личност заиста заслужује да се поштује и призна. Мислим да су то његове две најважније особине. А ако бих још и трећу додао, Милош је био шерет. Поред тога што је био озбиљан владар, добар државник, добар домаћин, он је имао веома буран приватан живот, имао је осморо деце са кнегињом Љубицом и једанаесторо ванбрачне, деветнаесторо деце за оно време је прилично много – рекао је Радош Љушић за “Чачански глас”.
Н. Р.
