Društvo

КАО У БАСНИ -МУЈО И ЛИЈА У ПЛАНИНАРСКОМ ДОМУ

И раније се догађало да у „посету“ Планинарском дому „Каблар“ дође по нека дивља животиња. Некако се, изгледа, нарочито лисицама свиђа ово место на почетку „тројке“, једне од популарнијих стаза које води до врха Каблара. Али, углавном дођу, виде и оду… Ипак, од пре месечак дана код Славка Малетића Муја, домаћина у Планинарском дому, скоро свакодневно долази једна млада лија. Припитомила се и већ после неколико дана, прича Мујо за „Чачански глас“, почела да му једе из руке.

Када је пре скоро месец дана први пут дошла пред Планинарски дом, пришла је до роштиља, погледала у Муја, али је убрзо побегла. При сваком следећем сусрету била је све слободнија, прилазила све ближе, а за то је, као награду, добијала парче кобасице или меса. А већ после десетак дана дозволила му је чак и да је помази, а онда и да је храни из руке.

– Понекад долази из правца Мораве, а некада се појави из шуме. Прво прошета да види да ли сам сам. Ако су у близини наше мачке, прво се уплаше оне, а онда и лија „подвије“ реп и натраг у шуму. Иако је обазрива, од људи се све мање плаши. Али, само ако чује мој глас, приђе. Иначе, држи их на одстојању. Људи се обично прво укопају, као да не верују својим очима. Али онда, кад је фотографишу, она чак и седне, као да позира – описује Мујо свог новог пријатеља, који, судећи по фотографијама и видео снимцима, у њега има бескрајно поверење.

У Мујовом присуству лија обилази Дом, улази под трем, а понекад се чак попење и на сто. Како нам је испричао овај велики заљубљених у природу и животиње, једном, када му је пријатељ дошао у посету, сат времена је провела у њиховом друштву.

Како Мујо процењује, лисица није старија од годину. Он за њу сваки дан остави нешто за ручак или вечеру, парче пилетине, кобасице или оно што остане од планинара и гостију Дома, а занимљиво је да не одбија ни грануле за мачке.

Мујова лија је заиста као из неке басне. Јер, како нам је испричао, недавно је отишла до камп приколице на самој обали Мораве, у близини Дома и власнику са стола сподбила табакеру са цигарама. Када ју је појурио, испустила је табакеру и побегла.   

Према Мујовим речима, људи су само гости природе. Можда је и због тога једна лисица одабрала да буде његов гост. А можда и пријатељ… Мада, ако је по басни, лијама никада до краја не треба веровати. Или је то само у басни!

В. Т.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.