Данас, на Светски дан учитеља, стигао нам је један мејл необичне садржине, веома лепо „писмо читалаца“, како се то некада звало, које на часак може да врати човека у давно прошла времена… Писмо са приложеним фотографијама преносимо у целости…
После 33 године, некадашњи ученици VIII/5 Основне школе „Др Драгиша Мишовић“ решили су да се окупе. На иницијативу другарице, која је увек била од акције, за час је кренуло спонтано дописивање. Договор је пао на 30. септембар 2023. Први скуп био је у школи, где су нас срдачно дочекали директорка школе Стана Шипетић и наш разредни старешина Мијалко Ћендић Ћендо. Човек од ауторитета и става. Одувек смо га волели и поштовали и надам се да га нисмо изневерили. Разредни нас је пријатно изненадио јер нас није прозивао по дневнику, већ по његовом омиљеном поклону, како он каже, кога чува све ове године.
Оно што је занимљиво јесте чињеница да се скоро нико од нас не сећа овог мини споменара, који нам је тако лако измамио осмех на лица и обрисао временску баријеру дугу висе од три деценије. Кренуле су да се ређају догодовштине из школских клупа, са одмора и екскурзија. Били смо сјајна дружина. На рођенданима нас је увек било бар 15, без аниматора и играоница. Уз жу-жу и мини сендвиче, које смо сами правили, играли смо друштвене игре, певали и бавили се спортским активностима.
Стога смо решили да и овог дана дружење наставимо увече. Резервисали смо сто у ресторану, сели, наручили пиће и опет је стигло изненађење. Разредни је дошао да нам се придружи. И то бициклом. Одмах смо се сетили школског полигона, где нас је бас он учио како да возимо бицикл и припремао за такмичење „Шта знаш о саобраћају“, по коме је наша школа била надалеко позната и успесна. Били смо срећни као мала деца, када смо га угледали. Причали смо, певали, играли, а он нас је задовољно посматрао јер је од нас направио добре људе и компактну целину, која се чврсто држи и дан данас. Велико хвала за све што сте учинили за нас.
Ваше VIII/5
Мирјана Марић
