ГРУПА „КАЛ“ „НА КАЛДРМИ“ „ЧАЧАНСКЕ РОДНЕ“
„Да ли знаш ко сам ја? Све то што је разлика, није моја граница. Љубав ми је станица. Истим ђоном стазе меримо…“ (Kal, “Džanes ko se me?“)
Ромска музика може да звучи потпуно ново и урбано, а да задржи све оне емоције који овај јединствени звук изазива у нама. И кад се прикључи „на струју“ остаје у песми осећај бескраја путева, свевремености људске туге и радости. На концерту групе „Кал“, једног од најзначајнијих ромских бендова, не само на овим нашим просторима, публика је могла да ужива у, заиста, у доброј атмосфери и оригиналној музици врхунских музичара, предвођених Драганом Ристићем. Концерт је одржан у недељу, 9. априла, у великој сали Културног центра, у оквиру програма „На калдрми“, пројекта Национална престонице културе „Чачанска родна“.
Концерт групе „Кал“, нажалост, није привукао бројнију публику, али они који су дошли могу се сматрати срећницима. Спој модерног и традиционалног ромског звука ретко је кога оставио равнодушним. Низале су се ауторске, познате ромске мелодије у новима аранжманима, а права посластица су биле обраде неколико рок песама – „Црно-бијели свијет“, „Заборави, ако можеш“, „Маљчики“… Музичари „Кала“ показали су и чачанској публици зашто многи критичари њихов стил зову „Рокенрол Рома“ или „Gypsy Rockabilly“. Спојили су у својој свирци разне стилове – музику са балканских простора, свинг, џез, блуз, рок, поп, па и панк звук. Хармоника и виолина су се подједнако добро „носиле“ са бас гитаром и бубњевима у „жестоким“ водама рока и панка, које су, опет, бојиле оним добро познатим ромским штимунгом.
Група „Кал“ (на ромском „Црно“) основана је 1996. и иза себе има више од хиљаду концерата ван Србије. Готово да нема значајнијег фестивала World музике у Европи да нису свирали и освајали награде. Наступали су и на првом „Кустендофу“ на Мећавнику 2008. године, а сарадњу са Емиром Кустурицом имали су за филм „Црна мачка, бели мачор“, за који је Драган Ристић, гитариста и воћа групе, написао текст за песму „Бубамара“. Чули су је на недељном концерту Чачани, у оригинилану. Као и „Турски блуз“, за коју је Ристић рекао да је искоришћена за веома популарну турску серију “Како време пролази“. Наравно, и „Ђелем, ђелем“, званичну химну Рома…
Остаје жал што концерт није био боље посећен и медијски најављен. Они који су, ипак, дошли уживали су у скоро двочасовној музици врхунског квалитета.
Текст и фото: В. Т.
