Udruženje “Naše drvo” i Narodni muzej, prošle sedmice, promovisali su projekat “Istraživanja starih zanata na teritoriji opština Čačak i Gornji Milanovac 2“, “Kako usud kaže – umetnici u zanatu“. Promocija je održana u Galeriji Narodnog muzeja, uz prisustvo saradnika na projektu, a bez publike, zbog aktuelne epidemiološke situacije. Projekat realizuju etnolozi Ivana Ćirjaković, viši kustos, Snežana Šaponjić Ašanin, muzejski savetnik iz Narodnog muzeja Čačak, Marija Pešić, kustos iz Čačka i Nataša Polomac Petković, kustos i Milan Brajović, viši kustos iz Muzeja rudničko-takovskog kraja. “Istraživanja starih zanata na teritoriji opština Čačak i Gornji Milanovac 2“ je nastavak istraživanja iz 2019. godine. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
“USUD”, POSAO KOJI SE RADI CELOG ŽIVOTA
Istraživači su u drugoj godini istraživanja obišli teritorije Čačka i Gornjeg Milanovca. Evidentirane su nekadašnje, kao i sadašnje zanatlije, intervjuisani su i, gde je postojala mogućnost za to, snimljeni pri izradi proizvoda svog zanata. Takođe, u drugoj godini istraživanja, snimljen je film na teritoriji Čačka, pod nazivom “Kako usud kaže – umetnici u zanatu“, u kome su predstavljene zanatlije, abaxija iz Prislonice, limar i jorganxija iz Čačka i licider iz Pranjana. Istraživanja i snimanje filma na terenu urađena su od početka juna do kraja novembra ove godine. I pored otežanih uslova rada, zbog aktuelne pandemije, istraživanja su uspešno okončana, prikupljeni su novi podaci, fotografije i predmeti za popunjavanje etnoloških zbirki u oba muzeja.
Istraživanje starih zanata na teritorijama Čačka i Gornjeg Milanovca ima za cilj da evidentira i zabeleži stare zanate koji polako nestaju, istakla je Ivana Ćirjaković, viši kustos Naronog muzeja. Prema njenim rečima, planirano je da istraživanje traje tri godine, da se popune podzbirke u oba muzeja i uradi zajednička publikacija i izložba, koja će zaokružiti priču o starim zanatima.
– Ovim projektom novim generacijama ostavljamo u amanet da zapamte sve nazive zanata i alata, a potom i ljude koji su svoje živote posvetili zanatu. Naziv filma upravo govori o tome. “Usud” – posao koji se radi celog života. Oni su učili zanate od svoje desete, dvanaeste godine i predano ih radili do duboke starosti – istakla je Ivana Ćirjaković.
Snežana Šaponjić Ašanin, muzejski savetnik iz Narodnog muzeja, podsetila je da je Republika Srbija je pre deset godina potpisala UNESCO-vu konvenciju o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa.
– Od tada, pa do sada, upisan je 51 element na Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, a od toga su tri elementa na UNESCO-voj Reprezentativnoj listi. Kada je reč o starim zanatima veoma je važno napomenuti da lista podrazumeva samo one zanate koji su “živi”. Oni zanati koji više ne funkcionišu, koji nemaju naslednika, koji u dogledno vreme nemaju održivost, ne mogu biti upisani na ovu listu. Ukoliko sačuvamo stare zanate, pokazujemo koliko smo jaki, koliko čuvamo našu narodnu tradiciju bez koje nema budućnosti, ni savremenog opstanka. Tradiciju moramo da uvrstimo u naš svakodnevni, savremeni život, da je modifikujemo, prilagodimo savremenim uslovima, ali srž, osnovni principi rada i upotreba starih zanata i izrada predmeta moraju ostati u pravom, izvornomobliku – naglasila je Snežana Šaponjić Ašanin.
ŠEZDESETE I SEDAMDESETE GODINE – ZLATNO DOBA ZANATA
Pored toga što su evidentirane nekadašnje zanatlije, zabeleženi su razgovori sa današnjim, među kojima je i porodica Todorović iz Čačka, koja čuva jorganxijski zanat.
– Moj svekar je došao u Čačak 1934. godine, od kada se bavio jorganxijskim zanatom. Kasnije, zanat je nasledio moj muž, a sada rade, pomalo, sin i unuk. Posla ima, ali malo, nije kao nekada. Ko je naučio da se pokriva vunenim jorganom, donese vunu… Pamtim vreme kad nismo znali gde ćemo da spakujemo vunu, kad je bila velika zainteresovanost mušterija… Vuna se prečešlja na mašinu, pa se napuni platno i šije ručno, duplim, jakim koncem – objašnjava Qubica Todorović.
Inače, jorganxijsku radionica je otvorio Miodrag Todorović, kasnije je držao Radoslav, Qubičin muž, a danas se ovim zanatom bave Qubica, njen sin Vladimir i unuk Stefan Todorović. Naslednik Stefan je naučio zanat od bake i oca. Posla nema puno, ali oni i dalje rade, urade mesečno dva, tri jorgana. Poseduju staru mašinu za drndanje, čerupanje vune. Prerađena je, pa danas radi na struju, a nekada je radila ručnim okretanjem, napominje Qubica Todorović.
Abaxija Antonije Mutapović iz Prislonice, zanat je učio od svoje 12. godine, kod abaxije Milomira Domanovića iz Qubića. Abaxija više nema na teritoriji od Užica do Kraljeva. Materijal nabavlja sa Bumbarevog brda, a srmu u Đakovici. Sada uglavnom radi za preprodavce i kulturno-umetnička društva. Inače, radio je nošnju za Nikolu Novakovića, za KUD “Bambi”, podsećaju naše sagovornice iz čačanskog Narodnog muzeja.
Film govori i o limarima Aleksandru i Slobodanu Milosavljeviću iz Čačka. Limarsku radnju je otvorio njihov otac Miodrag, 1935. godine, na mestu gde se nekada nalazila kafana “Pariz”, koja je kasnije preseljena na Mali pijac, a potom premeštena u lokal u zanatskom centru, u Ulici Bate Janković 89.
– Radnju su držali do 2003. godine, kada je zatvorena i premeštena sa celokupnim inventarom u podrum njihove porodične kuće. Proizvodili su kompletnu građevinsku i galanterijsku limariju. Materijal za rad je nabavljan na prostoru čitave bivše Jugoslavije. Wihov otac Miodrag se u Čačak preselio iz Skoplja, gde je i učio zanat. Posle rata trpeli su veliki pritisak zadruga, ali su se ipak održali, kao privatna radnja. Zlatno doba limarskog zanata bilo je 60-ih i 70-ih godina. Za dan su pravili po 16 kofa iz jedne table lima. Pravili su kofe za bunar za manastir Hilandar. Pored kofa od osam i 12 kilograma, radili su štucne za smederevce šporete, rerne, pepeljare i slično. Imaju sačuvanu potpunu limarsku radionicu sa mašinama, alatima i mustrama za rad. Inače, započeti su pregovori da ovu radionicu preuzme Muzej – moglo se čuti, pored ostalog, na promociji projekta.
Predstavljen je i licider Milija Stanojević iz Pranjana, koji je ovaj zanat naučio od oca Dragoslava. Bavio se liciderstvom, kao dodatnim zanimanjem, uz poljoprivredu i krojačkim zanatom, koji je takođe završio. Uglavnom su svoje proizvode prodavali po vašarima. U filmu je pokazao čitav proces izrade liciderskih proizvoda.
Nela Radičević
