Kako tačno jedan noćni izlazak, ili jedna jedina zaražena osoba, dovedu do više desetina inficiranih? Zbog toga smo zamolili doktora Abrara Karana, lekara i istraživača iz domena javnog zdravlja iz Harvardske škole medicine, da analizira tri različita slučaja iz Amerike. Jer važno je znati kako da izbegnete događaje koji lako postanu superširioci.
Prvo, šta je superširilac?
Na takvom događaju broj prenesenih slučajeva je neproporcionalno visok u poređenju s opštim prenošenjem bolesti, kaže doktor Karan. A rizik da neki događaj postane superširilac sve je veći što na njemu prisustvuje više ljudi koji su i sami superširioci. Reč je onima koji široko prenose infekciju, tako što dolaze u kontakt sa mnogo ljudi ili ispuštaju iz sebe više virusa.
„Ja na to gledam ovako – ogromna većina ljudi može da ne zarazi druge ljude, a neki ljudi u određenim situacijama mogu da zaraze mnogo ljudi“, kaže on.
„Jedna osoba može da zarazi 10, 15 ili 20 ljudi.“
I dalje se vrše istraživanja, kaže doktor Karan, ali rani rezultati ukazuju na to da širenje korona virusa prevashodno potpiruju baš takvi događaji.
„Ovim su se bavili različiti modeli i oni sugerišu da je 20 odsto ljudi zaslužno za 80 odsto širenja zaraze.“
Iako profili rizika variraju između sličnih događaja, doktor Karan kaže da postoje određeni faktori koji bi trebalo da zazvone na uzbunu.
„Ukoliko imate bilo šta od ovoga u kombinaciji – zatvoreni prostor, gužva, skučene prostorije, bez bilo kakve opreme za ličnu zaštitu kao što su maske, koju ćete skinuti kad jedete – mislim da je to sve visokorizično“, kaže on.
Proba hora, Maunt Vernon, Vašington
Šta se desilo?
Još u martu, u ranoj fazi epidemije u SAD, 61 član hora Okruga Skagit, u državi Vašington, sastalo se za redovnu nedeljnu probu hora. Jedna osoba je tokom dvoiposatnog okupljanja pokazivala simptome prehlade.
Nekoliko dana kasnije, posle istrage američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), identifikovana su 53 slučaja Kovida-19 – što će reći, 87 odsto grupe koja se okupila da bi pevala.
Dva člana grupe su kasnije preminula. Tokom probe 10. marta, stolice su bile raspoređene u šest redova od po 20, razmaknute na oko 10 do 25 centimetara, prema izveštaju CDC-a.
Članovi su zauzeli uobičajena mesta za probu, sa nešto preostalog praznog prostora za četrdesetak ljudi koji nisu bili prisutni te noći.
Neki su delili užinu tokom 15-minutne pauze, mada nijedan član nije prijavio fizički kontakt među prisutnima.
Zašto je došlo do širenja?
U ovom slučaju, ključni faktor je verovatno bio sam razlog okupljanje grupe – pevanje.Kad pevate, slično kao kad glasno govorite ili vičete, izbacujete respiratorne kapljice iz usta i nosa, kaže doktor Karan.
Rođendanska proslava, Karolton, Teksas
Šta se desilo?
Porodica Barbosa okupila se 30. maja u grupi od 25 članova, da bi priredili nenajavljenu rođendansku proslavu. Porodica iz severnog Teksasa rekla je za američke medije da domaćin nije znao da je zaražen Kovidom-19.
Krajem juna, član porodice Čens O’Šel rekao je da se osam članova porodice i 10 prijatelja zarazilo virusom, uključujući dedu Frenka i baku Kerol Barbosa.
Zašto je došlo do širenja zaraze?
Karan kaže da rođendanska proslava može da ima sve sastojke neophodne za događaj u rangu superširioca zaraze.
„Možete da zamislite da, ako ste u zatvorenom na rođendanskoj proslavi, ima mnogo bliskog kontakta. Takođe, možda ljudi stoje u redu za toalet, tiskajući se u uskim hodnicima gde je fizička udaljenost nemoguća.“
Kako ljudi jedu i piju, nastaju novi problemi.
Ukoliko gosti na proslavi počnu da piju, strogi propisi fizičkog distanciranja mogli bi slobodnije da se shvate ili čak potpuno ignorišu. „Tražimo od ljudi da promene navike, tražimo od ljudi da rade stvari koje im nisu prirodne“, kaže doktor Karan. „Ukoliko uvedete stvari kao što su alkohol, veća je verovatnoća da će se ljudi prebaciti na normalno ponašanje, biće manje inhibirani, tako da bi lakše mogli da se zaborave.“
Restoran i kafić, Ist Lensing, Mičigen
Šta se desilo?
Osmog juna, vlasnici „Harpers restorana i bru paba“ – restorana od 900 kvadratnih metara s ogromnom spoljnom terasom – otvorili su vrata posle više nedelja izolacije zbog Kovida-19. Menadžeri su organizovali obuku za bezbedno ponašanje, stolovi su bili razdvojeni na dva metra, a kapacitet ograničen na oko polovinu uobičajenog broja gostiju, dozvolivši ulaz za oko 225 mušterija.
Ali od 2. jula, prijavljene 152 infekcije u 13 okruga širom Mičigena povezane su sa „Harpersom“. Od ovih slučajeva, 128 ljudi je reklo je da je bilo prisutno u restoranu između 12. i 20. juna, a ostali su bili njihovi bliski kontakti.
Zašto je došlo do širenja zaraze?
Ulazak u zatvoreni kafić ili restoran može vas dovesti na rizičnu teritoriju, objašnjava doktor Karan.Slično kao i u slučaju rođendanske proslave, hrana bi mogla da bude ključan faktor.
„Kad imate ljude koji jedu, oni sigurno neće nositi maske, žvakaće i pričaće, stajaće licem u lice, jedan preko puta drugog“, kaže on, omogućivši tako kapljicama da se slobodno prenose među gostima.
Ukoliko se pušta glasna muzika, ili je teško čuti u pretrpanom prostoru, glasan govor će samo dodatno povećati rizik, „kao kad žurka pređe u višu brzinu“, kaže doktor Karan.
Na sve to dodajte upotrebu javnih toaleta, nekoliko tačaka čestog dodirivanja kao što su kvake, i imate gotov potencijal za superširenje zaraze.
„Mislim da je preduzimanje mera predostrožnosti veoma važno“, kaže doktor Karan.
„Ali kad se sve sabere i oduzme, koliko god mera predostrožnosti da ste preduzeli, neke stvari su naprosto suviše rizične, a mislim da su kafići jedni od njih.“
Izvor: BBC na srpskom
