ЧУПАЊЕ ИЗ КОРЕНА – НАЈЕФИКАСНИЈИ НАЧИН БОРБЕ
Ambrosia artemisifolia је једногодишња коровска биљка, пореклом из Северне и Средње Америке. У Европу је донета приликом увоза семена житарица и детелине. Врло је опасна коровска биљка која се инвазивно шири на простору читаве Србије, а присутна је и на територији Града Чачка. Расте на непољопривредним и запуштеним земљиштима, поред пруга, путева, на насипима, запуштеним двориштима, а јавља се и у гајеним усевима и засадима, у воћњацима, виноградима, баштама, кромпиру, стрним житима, детелини, кукурузу, соји…
Амброзија је зељаста коровска биљка, висине од 20 центиметара до два метра клија и ниче у априлу и мају, при температури од 20 до 22 степена Целзијуса. Има веома скромне захтеве у погледу плодности и растреситости земљишта, па добро успева и на плитким, збијеним и растреситим, сиромашним и плодним, песковитим и шљунковитим земљиштима. Цвета у периоду од јула до септембра. По зрелој биљци се образује од 500 до 3.000 семенки, а њено семе у земљишту може да очува клијавост и до 40 година. Уколико се једном појави, а ништа се не предузме за њено сузбијање, шири се огромном брзином, јер је домаће животиње не користе за исхрану због горког укуса, а природних непријатеља – конзумената нема.
Како наводи дипл. инжењер Весна Нишавић Вељковић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак, амброзија је веома штетна и опасна коровска биљка. Поред штете коју наноси гајеним усевима као коровска биљка, њен полен изазива јаке алергијске реакције код великог броја људи, али истовремено и код животиња. Због распореда цветова и смањене сигурности да се женски цветови оплоде ветром, мушки цветови производе огромну количину полена. Једна биљка може произвести преко милијарде зрна полена (према неким подацима и до осам милијарди зрна). Количина полена повећава се током кишовитог пролећа и топлог лета, а смањује се ако су летњи дани кишовити.
– Уништавање амброзије требало би почети сваке године већ крајем маја или почетком јуна, када су биљке величине око 20 центиметара. Најефикаснији начин сузбијања амброзије је чупање из корена, ма местима где се јављају појединачне биљке. Приликом чупања амброзије треба водити рачуна да се ова коровска биљка не меша са дивљим пеленом, јер се јављају на истим стаништима и често расту помешано. На парцелама на којима имамо проблем експанзивног ширења и масовну појаву ове коровске биљке препоручује се њено сузбијање кошењем. Механичко сузбијање је посебно значајно у насељима око стамбених и пословних објеката, школа, дечијих вртића, болница. Кошење би требало извести пре отварања цветова, негде до половине или до краја јула. Најважније је да се то учини пре сазревања цветова, односно, пре отпуштања полена. Потребно је са се биљке косе до земље, како би се спречило њено обнављање преко бочних изданака – истиче Весна Нишавић Вељковић.
Амброзија се може сузбити и хемијским мерама борбе, применом одговарајућих хербицида у усевима и засадима. На рудералним стаништима, ван насеља, амброзију је могуће сузбити хемијским путем, применом хербицида на бази а.м. глифосата. Употребу хемијских средстава за сузбијање амброзије у насељеним местима треба свести на минимум и приликом примене ових средстава бити врло обазрив, саветује Нишавић Вељковић.
