Kada je registrovan prvi pacijent u Čačku oboleo od korona virusa, dr Mihailo Luković objašnjava sa čim je Čačak u tom trenutku raspolagao.
–Na Infektivnom odeljenju, u tom trenutku, bilo je 13 kreveta, a bolnica je u tom trenutku imala pet slobodnih respiratora i tri zauzeta. Imajući iskustvo Kine i Italije pred sobom, znali smo da su i kadrovski i prostorni kapaciteti nedovoljni, pa jedan od prvih zadataka je bilo njihovo peroširenje. Već na izlasku iz prve nedelje imali smo definisane bolničke kapacitete, potpunu redukciju redovnog rada u korist borbe sa koronom.
On objašnjava da su u Bolnici napravljeni timovi, koji će na smenu da rade sa infektolozima 24 sata. Određeno je da pored Infektivnog odeljenja, bude preuređeno Odeljenje neurologije i Palijative za potrebe kovida, pa se u te tri zgrade, dobilo oko 60 kreveta.
Ma Internom odeljenju je u međuvremenu organizovan rad Neurologije i Internog.
– Posebnu brigu nam je zadalo prijemno trijažno odeljenje, ali smo ga improvizovali u okviru Urgentnog centra. Posebno smo odvojili “puteve” za pacijente sa povišenom temperaturom, tako da se na samom prijemu radi analiza krvi, rendgensko snimanje i pregled lekara, za one za koje se sumnja da boluju od covida, i bolesnik se zatim upućuje na Infektivno odeljenje – kaže dr Luković.
U zgradi Nove Bolnice obezbeđeno je, preraspodelom odeljenja, još 150 kreveta koji bi mogli da se aktiviraju.
-Usko grlo nam je problem vezan za respiratore, jer u slučaju pojačane potrebe za njima, mora potpuno da se prekine operativno lečenje u Novoj bolnici. Zbog toga je određena operativna sala na Ginekologiji, čime nismo bili najsrećniji, jer to nosi određene rizike – objašnjava doktor.
Paralelno sa tim, već na kraju prve nedelje organizovana je prijemno trijažna ambulanta u Ljubiću.
Zavod za javno zdravlje Čačak, prema rečima dr Lukovića, je u prvim danima poneo najveći teret, a kako je rekao, činjenica da danas imamo relativno mali broj obolelih treba da zahvalimo njima.
-Počev od toga da su morali da izrade čitav niz metodoloških uputstava, odrade preko 1.000 razgovora dnevno. Tokom prve nedelje stavljeno je u izolaciju 528 lica, koje je trebalo anketirati i sa policijom proveravati, da li poštuju te mere… Do toga da su morali da se uključe u svaki nastali problem, a u svom poslu oni ne smeju da improvizuju. Dešavalo se da jasne smernice, zbog zagušenja sa viših instanci, kasne i po nekoliko sati – kaže dr Luković i dodaje:
-Možda će neko da stekne utisak da mi u nekim merama lutamo, no u ovakvim situacijama je neophodno da se preorijentišemo na bitne stvari. Ponekad su se i na dnevnom nivou neke stvari menjale, sve je rađeno u hodu. Jer, u ovakvim situacijama, ako nemate vertikalu koja sinhrono radi, bolje da se rastura tim.
Kako doktor objašnjava, najveći problem predstavljalo je nepoznavanje virusa i kako se odražava na čitavu zajednicu. Kako objašnjava, jedna od prvih stvari koju su uradili je da su se obratili “iskusnijima” da im daju prognoze, kakve su projekcije brojeva, kakva je dinamika…
-Na kraju smo zahvaljujući ljubaznosti kolege iz Novog Sada, koji je vrstan epidemilog, dobili neke projekcije o tim parametrima. Baš su bile crne, ali to su jedine koje smo imali i na osnovu njih mi smo pravili kapacitete i druge podele. Recimo, jedna od tih projekcija je bila da će biti 1.480 obolelih, 280 bolničkih pacijenata, na respiratoru njih od 28 do 56. Hvala bogu da do tih cifara nismo došli – objašnjava dr Luković i zaključuje:
– Možda će sutra neko da kaže da su kapaciteti bili predimenzionirani. Ja bih voleo da smo mi sve ovo džaba radili i da ne bude ništa. Bio bih najsrećniji čovek, ali mi smo imali obavezu prema građanima, prema zajednici da se pripremimo.
I. M.
