ПРЕДАВАЊЕ И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ: “МЛАДИ ПОД КОНТРОЛОМ… ДИГИТАЛНА ДЕМЕНЦИЈА! ШТА ЧИНИТИ?”, АУТОРА НЕДЕЉКА В. ЈОВИЋА
У организацији Аматерског и програма за децу и младе, у среду, 2. фебруара, одржано је предавање и промовисана књига, под називом “Млади под контролом… Дигитална деменција! Шта чинити?”, аутора Недељка В. Јовића, дипломираног психолога, који се бави научним и стручним радом из области превенције болести зависности, са посебним акцентом на психосоцијалну проблематику зависника и његове породице. У предавање је увела Христина Кнежевић, уредница Аматерског и програма за децу и младе, реченицом из књиге: “Ко се лишава сна проводећи ноћи уз дигиталне медије, чини тежак злочин спрам властитог тела”.
УСПОСТАВЉАЊЕ САМОКОНТРОЛЕ
– Увек се поставља питање зашто тај назив књиге? Пре свега, због контроле великих интернетских компанија које су персонализирале резултате претраге и наше интересе сваки пут региструју приликом претраживања. Оне полако, али сигурно стичу власт над нама и креирају “филтер мехура”, односно, наш персонални интернет, који мења оно што мислимо и како размишљамо. То добровољно препуштање контроли информатичко технолошким механизмима и одрицање од самоконтроле дугорочно производи стрес, који уз поремећаје памћења, пажње и концентрације, те емоционалне и опште отупљености, доводи до дигиталне деменције. Шта чинити? Понудили смо конкретна решења. Успостављање самоконтроле уз помоћ правила и ограничења, до функционалних образаца понашања, а одговорност се преузима преко бихејвиоралног уговора, који се прави између родитеља и детета. Али, врло је значајно да када нешто радимо, не полазимо од детета, већ увек од себе. И ми родитељи смо некада у истом проблему, па хајде, прво, да преиспитамо сами себе. Колико ми можемо да успоставимо самоконтролу? А требало би много боље, него млади. Када ми успоставимо самоконтролу, тек тада можемо да видимо како да помогнемо детету – наглашава психолог Недељко В. Јовић.
Према његовим речима, самоконтрола може да се успостави, а реч је о ограниченом коришћењу мобилних телефона касно ноћу, искључиво и само радним данима.
– Немамо намеру да бранимо, да спречавамо. Напротив. Нудимо и награду, набавићемо деци бољи мобилни телефон, или нешто друго. Не бежимо од деменције дигиталне епохе, већ, напротив, идемо јој у сусрет. Хајде да покушамо само да успоставимо самоконтролу. Дакле, контрола коришћења мобилних телефна касно ноћу, само и искључиво радним данима. Овај програм обухвата четири седмице, по пет дана, у континуитету. Полако треба почети са реализацијом програма и решавањем овог проблема, јер је у циљу доброг здравља. Не заборавимо, хроничан умор и неиспаваност управо долазе као последица неспавања – наглашава психолог, коме се заинтересовани родитељи увек могу обратити за савет или сарадњу.
МЛАДИМА ТРЕБА ПРИЛАЗИТИ СА ДОСТОЈАНСТВОМ И ПОШТОВАЊЕМ
Говорећи о комуникацији са младима, Јовић наглашава да је слушање младог човека посебно важна компонента:
– Ако знамо добро да слушамо, помоћи ћемо младом човеку да развије самопоштовање. За успостављање доброг односа са дететом, важно је да родитељ научи да слуша своје дете и чује шта му оно жели рећи. Осим ушима, слуша се очима, телом и срцем. Пажљивим слушањем му можемо помоћи да вреднује важност својих мисли и осећања, потврђујемо да га волимо, да се бринемо о њему и да желимо да буде срећно.
Према речима психолога, није толико важно да ли се слажемо са оним што дете говори, колико је важно да се покаже да га поштујемо и да смо спремни да одвојимо време за разговор, кад год је то потребно:
– Недоминирајућа улога родитеља током разговора помоћи ће младој особи да се осећа добро и подстаћи ће његову жељу за поновним разговором. Младима треба прилазити са достојанством и поштовањем, и са једноставним и разумним захтевима.
НЕПРОМИШЉЕНО ОСТАВЉАЊЕ ПОДАТАКА – ПРОСТОР ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ
– Несумњиво је да је привилегија живети у ери дигиталне револуције, користећи све благодати дигитализације, интернета и глобалне повезаности, која омогућава лак доступ информацијама, решава проблем физичке удаљености и потенцијално своди цео свет на “глобално село”… Наравно, са аспекта социјалне психологије (и психопатологије), проблем злоупотребе личних информација је главни проблем данашњице, коме су посебно изложени млади (адолесценти), као највулнерабилнија популација. Непромишљено остављање података на различитим сајтовима представља огроман маневарски простор за манипулацију људима, уз потенцијалну могућност суптилног контролисања, али и других видова злупотребе, што аутор детаљно елаборише у овом приручнику, критички се фокусирајући на негативне аспекте “дигиталне ере”. Термин “дигитална деменција” метафорички илуструје промене у личности до којих доводи некритичко коришћење компјутера и интернета, алудирајући на дисфункцију конгитивног процеса и занемаривање логичког мишљења, посебно код младих. Међутим, предност овог приручника је у чињеници да се не бави самом проблематиком дигиталне зависности, већ се, пре свега, фокусира на аспекте превенције развоја зависности, те је сходно томе применљива и код свих других болести зависности – написао је у предговору практичног приручника прим. др Ивица Младеновић, психијатар – породични психотерапеут, начелник Клинике за болести зависности Института за ментално здравље у Београду.
Нела Радичевић
ПОСЕБАН АСПЕКТ НА ПСИХОСОЦИЈАЛНУ ПРОБЛЕМАТИКУ ЗАВИСНИКА И ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ
Недељко В. Јовић, дипломирани психолог, рођен је 1962. године у Босанској Градишки. Од 1996. године прелази у Београд и од тада се бави научним и стручним радом из области превенције болести зависности са посебним аспектом на психосоцијалну проблематику зависника и његове породице. Много времена и радне енергије утрошио је на перманентно стручно усавршавање из ове области. Почетком 2005. године, као аутор и издавач, објавио је прво издање књиге “Водич за родитеље: Породица у вртлогу дроге”, а почетком 2010. излази и друга књига, под називом “Породица, како је сачувати – отац љубави и поверења”, у којој је за сарадњу и предговор био задужен академик Владета Јеротић. У раду са лекарима и свим здравственим радницима од 2016, у склопу Националног курса прве категорије, обухваћени су проблеми прекомерне употребе дигиталних технологија код младих. У 2017. години, Недељко В. Јовић постаје и аутор пилот-пројекта “Превенција болести зависности и насиља у породици”.
