Društvo

КАЂЕНИЦА У ЕВРОПСКОМ ПРОЈЕКТУ „ADRIATICAVES“ – ТАЈНЕ И ЛЕПОТЕ „ПОДЗЕМЉА“

„Подземна“ путовања све су популарнији вид туризма у свету. Откривање пећина и тајновитост тих места део су посебне туристичке понуде у многим земаљама. Европски пројекат „Adriaticaves“ (Јадранске пећине), који је део ADRION програма, спроводи се у десет пећина у шест земаља, Италији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Србији. Кађеница у Овчарско-кабларској клисури, веома значајна са природног, а нарочито историјског аспекта, једина је српска пећина обухваћена овим пројектом.

Фото: Туристичка организација Чачка, архива

Поред заштите и промоције природне и археолошке баштине у пећинама АДРИОН-а, главни циљ пројекта „Одрживо управљање и туристичка промоција природног и археолошког наслеђа у Јадранским пећинама“ („Adriaticaves“) је стварање алтернативног туристичког производа доступног током целе године. Према речима Владимира Гојгића, начелника Градске управе за локални економски развој (ЛЕР), специфични циљ пројекта за Чачак је истраживање био и геодиверзитета и стављање у функцију развоја туристичких садржаја за пећине у Овчарско-кабларској клисури, као и промоција овог заштићеног подручја. Планирано трајање пројекта је од 1. јануара 2018. до 31. децембра ове године. Због отежаних услова реализације појединих пројектних активности, што је узроковано тренутном пандемијом вируса ковид-19, постоји могућност да пројекат буде продужен за још четири месеца.

Фото: В. Т. архива

– Град Чачак је до сада успешно реализовао већину планираних пројектних активности. Организована је обука спелеолошких водича у Кађеници, коју је спровео Планинарски савез Србије. Наши спелеоводичи су сада део спелеолошке мреже водича на интернационалном нивоу, што подразумева размену знања и искустава са циљем сталног усавршавања и пружања што боље услуге. За посетиоце Кађенице набављена је спелеолошка опрема – одела, шлемови, лампе за шлемове, мобилне лампе и ранчеви – објашњава начелник Гојгић.

Фото: Туристичка организација Чачка, архива

КАЂЕНИЦА ДЕО ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ТУРЕ

Како истиче Невена Божанић, координатор у пројекту „Adriaticaves“, предвиђено је уређивање планинарске стазе до пећине. Стаза, дуга око два и по километра, полази од инфо центра у Овчар Бањи, преко кампа и викенд насеља, обронцима Дебеле Горе спушта се до бункера на левој страни Западне Мораве и пешачком стазом води до пећине. Према пројекту, радови обухватају сечење шибља и корова на делу планинарске стазе кроз шуму, насипање пешачке стазе у дужини од 880 метара, постављање ногоступа на деловима стазе са већим нагибом и рукохвата на критичним деловима пешачке стазе.

– Делимично уређени прилаз пећини биће рестауриран, односно биће поправљено постојеће степениште и металне конструкције. Поред тога, урадиће се две капије, столови и по две клупе, који ће бити монтирани на прилазном делу и на улазу у пећину. Стаза ће бити опремљена путоказима, планинарским маркацијама и информационим таблама, безбедна и не превише захтевна у погледу физичке спремности – најављује Божанић.

У овај пројекат укључена је и Туристичка агенција „Лазена“. Креирани су туристички пакети „Пећине нашег краја“, који су, заједно са туристичким понудама свих пројектних партнера, представљени у каталогу пећина.

– Љубитељи пећинског туризма сада имају могућност да користећи каталог сами креирају интернационалну туру у складу са својим интересовањима, а за остало им је на располагању помоћ туристичких оператера. Један од важних резултата јесте и промоција других српких пећина (које су „дале“ сагласност) кроз „Књизу пећина“, чија је штампа планирана у тиражу од 500 примерака са свим осталим промотивним материјалом. Реализација ове активности планирана је у децембру 2020. године – каже Невена Божанић.

Главни резултати пројекта су нови међународни бренд „Adriaticaves“, Повеља пећина коју су потписали оператери, као потврду да ће настојати да обезбеде одрживу употребу пећина у туризму и међународни акциони план за станиште 8310, сачињен у складу са Директивом 92/43/ЕЕЗ за обезбеђивање очувања станишта 8310, који се односи на „пећине“.

В. Тртовић

ЗА ЧАЧАК 126 ХИЉАДА ЕВРА

Пројекат „Adriaticaves“ је део АДРИОН-а – европског транснационалног програма који улаже у регионалне иновацијске системе, културно и природно наслеђе, заштиту животне средине… Укупна вредност пројекта је 1.325.000 евра, од чега је највећи део, тачније 1.126.450 евра финансиран из ERDF и IPA фондова. За Град Чачак опредељено је укупно око 126.000 евра.

ПАРТНЕРИ У ПРОЈЕКТУ

Партнери у овом пројекту су: Национални парк Мајела у Италији, који је водећи партнер (носилац пројекта), Регионална управа Скадра у Албанији, Кантонална јавна установа за заштићена природна подручја Сарајево (Босна и Херцеговина), Парк природе Велебит у Хрватској, Липска пећина у Црној Гори, Орган управљања парковима и биодиверзитетом Ромања (Италија) и Туристичка организација Чачка, као придружени партнер.

ПЕЋИНА СВЕТИЛИШТЕ

Фото: ТОЧ, архива

Пећина Кађеница налази се у подножју Дебеле горе, у атару села Дљин, испод виса званог Секира. За највећи број читалаца јаснији ће бити следећи опис локације: десна обала Западне Мораве, на 1300 м узводно од бране ХЕ Овчар Бања или нешто мање од 2,5 км од центра Овчар Бање. Улаз у пећину обележен је високим белим крстом који се може видети са магистралног пута према Пожеги.

Ова пећина позната је по трагичном догађају који се одиграо пролећа 1815. године. Одлучујућа битка у Другом српском устанку водила се на ширем простору Чачка, од краја априла до почетка јуна 1815. године. Због честих упада турске војске и одмазде над локалним становништвом народ из села у чачанској котлини се склањао у збегове и уточиште тражио у манастирима или пећинама Овчарско-кабларске клисуре. Предање говори да се један од збегова налазио у овој пећини, а да су га турски војници случајно открили, чувши плач детета док су пролазили другом обалом реке, крећући се ка селу Тучково. Када су запосели простор око улаза у пећину турски војници су позвали народ из збега на предају. Знајући у каквим су мукама страдали они који су пали Турцима у руке током Хаџи Проданове буне, нико није излазио из пећине. Након тога Турци су отвор пећине затворили влажном сламом и грањем и запалили га. Народ у пећини се угушио у диму (дим – кад) и отуд потиче име пећине.

У великом подухвату обнове Овчарско-кабларских манастира владика жички Николај Велимировић, уз свесрдну помоћ и подршку Исаила Ђокића из Бреснице и Милована Милутиновића архијерејског намесника из Чачка, уређује Кађеницу. Прикупљени су преостали посмртни остаци страдалника и сахрањени у два камена саркофага између којих је озидана олтарска апсида украшена сликаном преставом Христовог Распећа. Владика Николај Велимировић осветио је пећину 13. октобра 1940. године.

Данас пећина Кађеница има статус цркве, спомен костурнице и једно је од светилишта које се поштује и посећује. У њој монаси манастира Преображење служе литургију на Видовдан 28. јуна.

Горан Николић, главни чувар у ПИО „Овчарско-кабларска клисура“, из серијала „Чачанског гласа“ „Географски завичајник“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.