ГЛАС ЂАКА ГЕНЕРАЦИЈЕ (9)
ЈОВАНА ТАНАСИЈЕВИЋ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ
Јована Танасијевић је из Раче у Чачак дошла пре четири године да би уписала Медицинску школу, чији је данас ђак генерације. Прича нам да јој у почетку није било лако, јер се по завршетку основне школе одвојила од породице и прешла у други град.
–Завршила сам ОШ „Карађорђе“ у Великим Крчмарима, у Рачи. Након тога сам дошла у Чачак, где сам похађала Медицинску школу, смер фармацеутски техничар. Подршка пријатеља, разредне Драгане Мајсторовић и наравно родитеља, олакшала је моје средњошколске дане. Први дани у Чачку су били тешки и сваки наредни се чинио још тежим – искрена је Јована.
Петак је дан који је у свакој школи посебно драг ученицима, али у Медицинској, где је увек пуно ученика из других градова то је, присећа се Јована, била посебна прича:
–Цела школа петком је зрачила позитивном енергијом и свако „срећан пут“ испред школске капије је сада посебно сећање.
Све четири године живела је у Дому ученика, где је, истиче, временом стекла много пријатеља, међу којима је било и друштва из одељења, али и из других школа:
– Како је време одмицало, а ми се све више зближавали, муке које смо имали на почетку су нестајале. У дому је сваки дан био другачији и сам за себе представља посебну успомену. Било је ту много суза, смеха, ружних и лепих тренутака, али све то нас је зближило.
Медицинска школа је место где је, каже, медицинско звање заволела још више уз помоћ сјајних професора који су увек били ту да припомогну. Од свега што се десило, сећања из „школске апотеке“ ће увек имати посебно место у њеном срцу:
-Школска апотека ме је најбоље научила тимском раду и стрпљењу. Требало је навежбати мерење у децималу, чекање да се постигне одређена температура у току израде препарата, али све то је било лакше уз људе око мене. Било је и неуспеха, ко ради тај и греши, али имам утисак да је сваки неуспех све нас више зближио, јер смо се онда дупло више трудили да препарат што боље урадимо. Сећам се првог уласка у апотеку, професорка нам је рекла да се опустимо, јер је ово сада наша друга кућа. Морам признати, тарионик никада није био тежи него онај последњи пут када сам га узела у руке…
Током четири године Јована је учествовала на разним такмичењима, међутим највише је поносна на резултат постигнут на такмичењу „Књижевна олимпијада“ у првом разреду, када јој је ментор била професорка Ана Пајевић. Освојила је прво место на Републичком такмичењу у Сремским Карловцима, а постигнут резултат јој је, признаје, био мотивација за даље успехе.
На путу ка успеху, сматра, најважније је имати искрену подршку. Научила је да је сама себи једина конкуренција и да су најтежа такмичења са самим собом, да треба надмашити сопствене резултате, јер само тако можемо напредовати.
Припреме за пријемни испит су трајале од септембра, пријемни се завршио, а Јована је уписала Војно-медицинску академију. Студираће у Београду, где планира и да остане након студија. Ово лето ће искористити да што више времена проведе са породицом и пријатељима.
Када је пре четири године дошла у Чачак, није, прича, могла ни замислити да ће се толико везати за овај град и да ће последњи средњошколски дани у њему бити толико тужни, а растанци толико тешки:
– Дом је постао наша друга кућа, а људи у њему наша друга породица. Чачак је постао мој град, много успомена и многи људи ме везују за њега и увек ћу радо долазити. Стекли смо пријатељства, сада свако одлази својим путем, али трудићемо се да то што имамо очувамо, јер су то пријатељства за цео живот.
Срећан пут Јована! И сврати нам понекад у Чачак…
Приредила: Гордана Домановић
