И у својој родној Трнави, у Основној школи „Свети ђакон Авакум“, Јована Павловић је била вуковац. Све оно што је научила у тих првих осам година, сигурна је, било је јак темељ за наставак школовања. Исто као што су знање, али и све добре навике које је стекла у Медицинској школи, чврста карика за оно што ће постати у будућности. Недавно је успешно положила пријемни и уписала Медицински факултет у Београду. Биће први лекар у својој породици и нада се зачетник неке будуће лозе успешних медицинских радника.
Јована се добро сећа тог првог дана у Медицинској школи, у одељењу I/2, будућих лабораната техничара. Тај почетни страх, посебно пред „строгим ауторитетом“ разредне Данијеле, каже она, допринео је да ученици развију самодисциплину, не само када су на часу, већ и у свему што су радили ван школе. И да буду искрени према себи и другима, у ономе што желе и што могу.
– Мени је школа много донела. Волела сам часове, професоре, са којима смо развили однос узајамног поштовања. Посебно са разредном др Данијелом Гаровић, која ми је помогла многим саветима. И не само мени, већ и свим осталим ђацима била је велика подршка. У Медицинској школи сам стекла и пријатеље, сигурно за цео живот. Остају и лепа сећања, као што је екскурзија у Италији у другој години. Тих осам дана учврстило је наше пријатељство – своди Јована четворогодишњу рачуницу.
Искрено признаје да није баш све било лако. Посебно последње две године, јер је пандемија много променила начин учења, па и дружења.
– Много је боље и лакше учити на часу, од професора, јер жива реч је незаменљива. Највише сам тако и научила, а код куће сам „надограђивала“ оно што сам на часу чула и запамтила. Можда сам зато и стизала све – открива Јована своју формулу „лаких“ петица и добрих резултата.
Као председник одељенске заједнице у последње три године, трудила се да и за време онлајн наставе буде од користи за своје вршњаке. Много пута била је спона између професора и ученика, договарала се о најбољој могућности, као прави дипломата. Да није погрешила, показује и добар успех целог одељења.
Велику подршку Јована има и од своје породице, мајке Гордане, оца Предрага и старијег брата Илије. И речи „ти си јака, ти одлучујеш, ми ти верујемо“ значиле су јој да постане самостална, а Јованини избори њима су били потврда да је правилно васпитавају.
Као основац певала је у хору, глумила у драмској секцији… Можда је током средње школе и остајало времена за те лепе активности, али како признаје, много више су је заинтересовале неке стручне приче. Можда је и било неких одрицања, али:
– Кад спознаш у чему си добар, кад се поставе приоритети у животу, онда све друго човек не схвата као одрицање.
Све што је ове године замислила, све је остварила! Радује се одласку на море, ове године са момком. Упознали су се баш на часовима биологије, спремајући се за пријемни. Спојила су их слична интересовања, јер је и он уписао Медицински факултет у Београду. Јована је недавно положила возачки испит, због чега је, такође, веома поносна.
За медицину се интересује већ дуго. Некада је фармација била жеља, али је брзо схватила да је људски организам са свим својим тајнама нешто много занимљивије. Још није одлучила којим путем ће кренути после факултета, можда изабере офталмологију, занима је и гинекологија… О томе не размишља много, јер зна да је чека дуго путовање до те одлуке. Волела би да јој Београд буде крајња одредница у каријери. Можда да стекне искуство у некој другој земљи, али, како каже, волела би да лечи свој народ. Шта год да одлучи, надамо се, биће успешна и добра докторка.
В. Т.
ТЕМЕЉНА, ОДГОВОРНА, КУЛТУРНА…
„Сећам се тог септембра пре четири године и та два крупна ока из прве клупе, која су престрављено пратила сваки мој покрет. Већ у првих неколико недеља Јована је показала велику заинтересованост за свој образовни профил и већ тада сам почела да увиђам њене квалитете. Оправдала је сва моја очекивања.
Као ђак је темељна, одговорна, спретна, заинтересована и све своје обавезе је испуњавала на време. Истакла се праведношћу и спремношћу да помогне другима, омиљена у друштву. Као председник одељенске заједнице је остваривала одличну сарадњу са предметним професорима, посебно у току on line наставе. Добијала је све похвале професора.
Моја комуникација са њом је била тако лака, искрена, има сво моје поверење. Она је особа која износи проблем и своје мишљење такво какво је, без покушаја обмане.
Јована је девојка достојанственог држања, културна , пристојна, љубазна… има све одлике за будућег успешног лекара.
О Јовани је тешко написати све у пар реченица . Поносна сам што сам таквом детету била разредни старешина и што сам део њеног сазревања и ђачког живота“, написала је Јованин разредни старешина, др Данијела Гаровић.
