Kалцификација је агротехничка мера која има циљ да поправи хемијски састав земљишта, а пре свега, његов pH ниво. Степен киселости земљишта је један је од кључних фактора за развој биљака, па у складу са тим и постоји потреба за калцификацијом производних површина. Редовном анализом земљишта на коме је присутна интензивна пољопривредна производња, добија се увид у пХ ниво земљишта. Уколико је земљиште кисело, неопходна је калцификација. Ова мера се спроводи током јесени и зиме, пре растурања стајњака или других органских ђубрива, а непосредно пре дубоког орања.
На подручју наше земље, више од 70 одсто су кисела земљишта, а већина њих се, углавном, налази у западној Србији. То су претежно земљишта која имају pH вредност између 3,6 на изразито киселим местима и око пет, тамо где су земљишта мање кисела. Реч је о земљиштима на којима било каква друга примена агротехничких мера не може да пружи свој допринос, односно да донесе повећање приноса гајених култура док се прво не уради калцификација.
-Kод нас пољопривредници, генерално узев, немају навику да носе узорке земље на анализу и након тога спроведу меру калцификације или другачије речено да бацају креч на своје парцеле. Јако мали број пољопривредних произвођача посвећује пажњу овој мери. Пре двадесетак година Министарство пољопривреде је организовало акцију давања бесплатног кречног материјала за поправљање квалитета земљишта, што је изазвало велико интересовање пољопривредника. Међутим, када је ова мера престала да се спроводи о трошку државе, заинтересованост се значајно смањила, мада то и не би требало да представља неки велики разлог, јер је реч о изузетно јефтином материјалу. Kречни материјал кошта око 3.000 динара по тони, а уколико је џакиран од 4.000 до 4.500 динара. Дакле, тона кречног материјала кошта колико и један џак минералног ђубрива. Употреба кречњака ће да активира у нађубреном земљишту толико минерала и хранива да то значајно превазилази количину од пет до 10 џакова минералног ђубрива, тако да ту постоји очигледна економска рачуница да се ова мера редовно спроводи – објашњава Милан Дамљановић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Чачак.
Према речима Дамљановића, калцификација земљишта се свуда у Европи сптоводи као обавезна мера, док се код нас она примењује на парцелама на којима не може ништа да успе док се не унесе кречни материјал н парцелу:
-Било би добро да се кречњак користи и на парцелама на којима је земљиште мање-више или слабо закишељено. Неке пољопривредне културе неће да раде на парцелама где је pH вредност земљишта испод 6, док неке друге не могу да остваре високе приносе уколико је pH вредност земљишта испод пет. Анализа земљишта је веома јефтина и кошта 500 или 600 динара. Сви пољопривредни произвођачи који планирају сетву луцерке или црвене детелине, као и неких других култура које су осетљиве на киселост, обавезно треба да ураде комплетну анализу земљишта или само његову пХ вредност, како би на основу тога знали да ли могу у истој години да изврше калцификацију и након тога одмах засеју планирану културу.
Материјал који се користи за калцификацију треба равномерно расути по целој површини њиве, по тихом времену без ветра, пре растурања стајњака или других органских ђубрива, а након тога га заорати и добро измешати са земљом. Kоличина кречног материјала која ће бити унесена у земљиште зависи од pH нивоа земљишта, затим процентуалног садржаја калцијума у кречном материјалу који се користи, механичких особина земљишта и присуства органске материје у истом. Сви наведени параметри одређују се анализом земљишта, истиче Дамљановић:
– Неопходно је да се по парцели растури три до пет тона кречног материјала, а након тога се у оквиру основне обраде заорава у земљиште. Тако заоран материјал повећава pH вредност земљишта од 0,8 до 1,1 посто. Тамо где је боља киселост земљишта, овај материјал вреди неких осам до 10 година, а на парцелама где је лошија, поступак се мора чешће понављати, док се не постигне одговарајућа pH вредност земљишта.
Позитивни ефекти калцификације су: смањење киселости земљишта, смањење концентрације алуминијума и гвожђа у земљишту и њиховог штетног дејства, затим, повећање приступачног фосфора, побољшање микробиолошке активност земљишта, убрзавање минерализације и хумификације органске материје, побољшавање физичких, водно-ваздушних и механичких особина и спречавање појаве и ширења биљних болести.
В. С.
