Све се мења, све ће проћи, али његов глас, по свему судећи никада. Ко га није пратио на чачанским концертима 2001. године на „Борчевом“ стадиону и 2004. на Градском тргу, пропустио је добру забаву, али не и његове домете. Здравко Чолић је исти. Најпопуларнији певач поп музике на Балкану, певао је маестрално у престоници културе у суботу, 2. септембра, поново на главном тргу у Чачку, пред више од 30.000 људи свих генерација. Вечити младић у музици, подигао је атмосферу до усијања и певао без проблема скоро три и по сата. И потврдио да је у свету популарних легенда која живи. Његову харизму у каријери која траје више од пола века, поред низа турнеја, хитова и милионских тиража подупире и шест распродатих коцерата у Београдској арени 2019. године. То што прати Здравка Чолића је на много начина, заиста – НЕПОНОВЉИВО!
Од великих југословенских турнеја „Путујућег земљотреса“ до „Оно мало среће“, од „Синоћ ниси била ту“ 1972. на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ на коме је више пута побеђивао и хита „Гори ватра“ с којим је наступао на песми Евровизије 1973. до последње „Чаролије“ 2003 . протекле су деценије, урезала се понека бора, али осмех, шарм и глас остали су исти. На радост свих који су одрастали уз његове песме, којима је оплеменио младост и читаве животе, шта рећи осим, Божји дар!!
Колико је Чола, као и увек био професионалан, пристојан и предусретљив, толико би се имало шта рећи о свему што је претходило. Ипак, вече препуно најлепших емоција, које неминовно покрећу незаборавне баладе, а пева их са истим жаром и чежњом, и његов дечачки шарм, бришу сваку сенку на прилично нервозан тим који га је пратио у Чачку, првој националној Престоници културе 2023.
– Све вас волим и поштујем – рекао је Чола када је стао пред новинаре у последњим минутима пред почетак концерта, коме смо поред његове официјелне изјаве, успели да поставимо тек пар питања…
– Драго ми је да смо у Чачку, после 20 година, јел, на Тргу, овако масовно, и поготову вечерас, када је прослава Престонице културе. Чачак је стварно то заслужио и раније, то је протоколарно. Али, драго ми је да сам позван, хвала граду, и ето, често сам ја приватно у Чачку, а ово је званично, па мало имамо сви трему – рекао је Здравко Чолић и на питање новинара откуд енергија одговорио:
– Није то тако често, што се тиче самих концерата, то је лакши дио посла. Већи је, мало нешто што се около све дешава, то је мало теже, а концерти су лијепи и занимљиви тамо гдје ниси био извесно време, поготову, јер је ту публика која те слуша и ти са публиком пјеваш и онда је то опуштајућа варијанта и то је накако у свему најпозитивније.
На наше питање како оцењује младе снаге које покушавају да га имитирају, и да ли је то достижно, Чола каже:
– Наравно, све је достижно, стаж је битан. Тешко је данас имат неку дужу каријеру и то је то. Међутим, има данас стварно талентованих људи и разних стилова, па је то сада врло индивидуално, није то никакав сад посебан тренд.
А на питање како ћерке носе терет његове славе, одговара задовољно и помирљиво: – Добро, доброо…
Здравко Чолић је рођен 30. маја 1951. у Сарајеву. Завршио је Економски факултет, бавио се фудбалом и атлетиком, а музика га је одвела баш тамо где му је и место. У живу легенду! Живи и ради у Београду, у који је дошао давне 1971. Сарађивао је са свим значајним ауторима музике на југословенском простору, а и сам компонује. Одбио је понуду да живи и ради за немачког продуцента. Од 1975. до 2017. године објавио је 15 студијских албума, од 1972. до 1980. 20 сингл-албума, и још неколико са групама са којима је сарађивао на почетку каријере.
Заувек ће се певати његови хитови, јер оно што вреди, траје заувек. А неке од њих смо те вечери у Чачку певали са Чолом: „Красива“, „Једина“, „Пјевам дању, пјевам ноћу“, „Једна зима са Кристином“, „Чија је оно звијезда“,„Окано“, „Да ти кажем шта ми је“, „Последњи и први“, „Мађарица“ „Ти можеш све“, „ Ноћ ми те дугује“, „На овај дан“, „Као моја мати“, „Ничег није било између нас“, „Што ти дадох“, „Оно мало среће“, „Мерак ми је“ и наравно, песма који би многи и њему запевали – „Ти си ми у крви“…
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: „Чачански глас“
