ИЗЛОЖБА РАДОВА 15. ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ “ЧАЧАК 2022”, У ДОМУ КУЛТУРЕ, БИЋЕ ОТВОРЕНА ДО 23. ЈАНУАРА
– Један од циљева уметности је свакако и изазов. А изазов је стварати дела, не само у својим атељеима, у познатом простору и окружењу, већ у потпуно новим условима. Уметници одлазе у ликовне колоније, где у новим условима покушавају да на најбољи начин дају одговор на задатак који им тај простор зада. Претходних 14 колонија је одржано у Овчар Бањи, где су наши гости у изванредним природним лепотама и драгоценим споменицима културе, налазили подстицај и инспирацију за стварање својих дела. Ове године, због објективних разлога, нисмо могли колонију да реализујемо у Бањи и адекватно место смо пронашли у Еко селу “Коштунићи” – рекла је академски сликар Весна Петровић, уредник Ликовног програма Дома културе, на недавном отварању изложбе радова овогодишњег сазива Ликовне колоније “Чачак 2022”.
Активност учесника је као резултат донела 20 нових слика, које су представљене на изложби 15. Ликовна колонија “Чачак 2022”, одржане од 5. до 12. августа, у Еко селу “Коштунићи”. Сликари различитих генерација су, у лепој атмосфери која је владала све време заједничког дружења и стварања, оставили трајан печат у култури нашег града. Учесници овогодишњег сазива били су: Весна Антонић, Татјана Бандовић, Александар Девић, Десимир Денић, Тијана Ђоковић, Ивана Живић, Александра Лекић, Биљана Новковић, Весна Петровић и Борис Чакширан.
– Одавно смо схватили да је овај наш пројекат на добром путу. Сама чињеница да је колекција уметничких дела Дома културе за ових 15 година постала богатија за скоро 300 дела, говори томе у прилог. На тај начин Ликовна колонија је оправдала своје постојање и осигурала своју будућност. Један од разлога организовања колоније је и популаризација ликовне уметности, јер уметници својим боравком и радом у различитим срединама буде пажњу околине и на тај начин имају и едукативну улогу. А опет, наши уметници тако одлазе у крајеве у којима до тада нису имали прилике да буду – подсетила је Весна Петровић, захваливши локалној самоуправи, јер без њене помоћи не би успели да реализују овај пројекат, као и дивним људима из Еко села “Коштунићи”, који су били сјајни домаћини.
“ПРОРОЧАНСТВО”
Иначе, уредница Ликовног програма Дома културе Весна Петровић је по први пут учествовала у овој колонији. Завршила је Дизајнерску школу 1981. године и Факултет примењених уметности и дизајна, одсек текстила 1988. у Београду. Специјалистички курс “Траининг анд цосултин пројецт аимед ат тхе администратион анд ентерпреунеиал цоммунитy оф тхе Цацак дистрицт”, у организацији Министарства спољних послова Италије, Фондације Венеције и Града Чачка, завршила је 2004. године. Члан је УЛУПУДС-а. Имала је 13 самосталних изложби и учествовала је на више од 100 колективних изложби у земљи и иностранству. Учесник је и бројних ликовних колонија. Живи и ради у Чачку.
– После 15 година, по први пут сам и учесник колоније. Дружила сам се и радила заједно са колегама. Моје слике на овој изложби су део циклуса који радим већ дуже време. Оне су апстрактне, не представљају ништа конкретно, али наравно, имам неку замисао док стварам, јер док радим највише ме води осећај. Све слике имају идеју, а неке имају и назив. Ове две слике, такође, имају име, које нисам ја дала, него једна драга колегиница, ја сам само прихватила њен предлог, а то је “Пророчанство” – открила је са осмехом чачанска сликарка Весна Петровић.
СЛИКАРСТВО, САН УСПЕШНОГ КОСТИМОГРАФА
Један од учесника овогодишње Ликовне колоније био је и Борис Чакширан, познати костимограф, који је радио на већини наших филмова и ТВ серија, а пре неколико година био је и гост чачанског Дома културе са изложбом костима, за “Ноћ музеја”. Борис Чакширан је рођен у Славонском Броду (Хрватска). Завршио је Дизајнерску школу у Београду 1981. године. Дипломирао је као МА сликар – костимограф на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду 1987. године, а специјализовао се у Великој Британији и САД. Радио је као сценограф, костимограф, кореограф и редитељ у земљи и иностранству. За свој рад је добио више награда и признања у различитим областима. Живи и ради у Београду.
– Увек сам волео да цртам, прво је то било дечије, потом у средњој школи за дизајн, па на Факултету примењених уметности. Одувек је сликање моја љубав. Надам се да ће доћи дан када ћу престати да радим на филму и почети да се бавим искључиво сликарством. То ми је сан. Највише волим акрилик слике, доста сам радио и пастеле, као скице за костим. Ово је први пут да се јавно појављујем са сликама и раније сам сликао на разним местима, али сам их углавном поклањао – искрено каже познати костимограф.
Ликовну колонију у Коштунићима Борис Чакширан ће памтити, као лепо и драгоцено искуство:
– У почетку је било мало страха, јер су то све професионални сликари, који се цео живот баве сликањем. Ипак, ја нисам из тог света, а онда сам их упознао… Било ми је велико задовољство и да видим како они раде, то су различите естетике. Било ми је врло узбудљиво да гледам како настају њихови радови, иако су ми неки били препознатљиви од раније… Боравак у Коштунићима је био предиван, имали смо одличне услове, радили смо, али смо се и дружили, размењивали идеје, а видели смо и суседне дестинације.
Изложба у Ликовном салону Дома културе биће отворена до 23. јануара.
Н. Р.
