ЈОШ ДА ВОДА ПОТЕЧЕ…(ФОТО)

ПРВА ФАЗА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ КАНАЛА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ ОД ПАРМЕНЦА ДО ЉУБИЋА ПО ПРЕДВИЂЕНОЈ ДИНАМИЦИ

Од Парменца до Љубића од памтивека плодну моравску равницу красе њиве и воћњаци. Шта за њих значи вода, тако близу, а опет далеко, постало је јасно поново овог сушног лета. Многи пољопривредници Пријевора и Трбушана су са надом гледали у стари канал за наводњавање, на коме се од пре годину дана ради велика обнова, прва за више од 60 година од како је изграђен. Интересовање за њега расло је са сваким сушним даном. Вода је у неким деловима канала и потекла, али контролисано, тек да покваси свеже бетонирано корито. У количини која је потребна за наводњавање, што је основна намена канала, требало би да је буде већ наредног лета.

У току је прва фаза реконструкције и модернизације Хидромелиорационог система Чачак – Парменац, која се ради у оквиру пројекта “Развој наводњавања у пољопривреди Србије”. Ово велико улагање кошта 5,7 милиона евра. Новац је обезбеђен кроз зајам из Фонда за развој Абу Даби, а инвеститори су Влада Републике Србије и Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“.

Прошли смо недавно деоницом од Парменца до Љубића и са Иваном Петровићем, главним инжењером за одржавање у ЈВП „Србијаводе“ разговарали о томе шта је до сада урађено, који су проблеми у обнови овог дела канала дугог 5.350 метара и шта је планирано у наредних годину дана.

На многим деловима призори су потпуно другачији, у односу на прошлогодишње. Канал је и сада градилиште, на коме су радници извођача, домаћих фирми – ужичког „Јединства“, чачанске „Мораве“ и шабачког „Машинокопа“. Још прошле године уклонили су шибље и дрвеће у кориту и око канала, које је понегде било и дебље од 40 сантиметара. Требало је много времена и за гомиле смећа, које је уз муљ и нанос, цео систем чинило великим, па и опасним руглом. Бетонске плоче биле су готово потпуно урушене. Очишћена је од растиња и траса сервисне саобраћајнице уз сам канал, која је урађена у дужини од око 3,5 километара. Када камиони и машине напусте градилиште, овај пут ће бити насут финим туцаником и користиће се само за одржавање канала…

– Радови теку планираном динамиком, осим на неким позицијама. На водозахвату „Парменац“ демонтиране су старе уставе, уклоњено је растиње са прелива, слапишта и изливне грађевине. Огромна количина муља била је и ту, као и у тунелу, од водозахвата до канала, јер није коришћен више од 20 година. Око 50 одсто тунела је очишћено. Међутим, радове смо обуставили, јер је због водоснабдевања града морало да се формира језеро. Рачунамо да ћемо крајем октобра наставити радове са појачаним екипама, јер морамо искористити кратак период, пошто ће вероватно већ 1. јуна поново бити спуштене уставе за акумулацијију – износи Петровић „најкритичнију тачку“ реализације и додаје да ће морати да се уради репарација свих бетонских делова на водозахвату.

Скоро потпуно су урађени ископ и монтажа цеви на дистрибутивном цевоводу, дугом око десет километара. Изграђено је 150 комада прикључака за надземне хидранте, остало их је још 25. Након тога следи монтирање хидраната, испирање цевовода и проба мреже на притисак, као и спајање мреже са црпним станицама.

За сада су највидљивије промене у самом кориту канала. Од маја до сада 1.500 метара канала је обложено армираним бетоном, а преостало је око 3.800 метара. Извођачи су поделили деонице и како каже Петровић, обећали су ангажовање додатних екипа да би бетонирање било завршено до краја ове грађевинске сезоне.

Предстоји и санација сифона „Имата“ у Пријевору и „Суви брег“ у Љубићу. Поред чишћења од растиња и наноса, предвиђени су бетонски радови и монтирање нових челичних решетки и табластих устава.

– До следећег лета завршићемо радове на водозахвату „Парменац“, а надамо се да до наредне пољопривредне сезоне оформимо бар прву црпну станицу – најављује Петровић.

Планирано је да се са овог дела наводњава око 380 хектара ораница и воћњака Пријевора и Трбушана. Моћи ће да се користе два начини наводњавања – систем „кап по кап” и вештачко орошавање, које ће бити од велике користи као заштита воћњака од мраза. Максимални притисак у мрежи је 10 бара, али сваки корисник може за потребе свог индивидуалног система да угради редуцире притиска.

Када све буде завршено, а рок је до августа 2022, свакако ће то бити друга (нова) прича.

В. Т.

МОДЕРНИЈЕ

Систем ће бити знатно модернизован. Уместо старог начина наливања „низ бразде“, због чега је требала знатно већа количина воде, сада ће све бити контролисано. Наиме, биће урађене 4 црпне станице, по 2 у Пријевору и Трбушанима (на удаљености од око 1,5 километара), са којих ће се водом напајати дистрибутивни цевовод. Црпне станице биће опремљене мерачем протока и управљачком јединицом, преко које ће се мерити потрошња воде. Сваки корисник ће на хидранту имати гарантовани притисак и количину воде, а рачун за воду ће плаћати према потрошњи. Посебним уређајем за даљинску контролу пумпне станице ће бити активиране и деактивиране. У периодима наводњавања, оне се допремају и постављају  на  платформе, а ван сезоне се уклањају, прикључци блиндирају и пумпе стављају у посебне просторије.

НОВО ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ?

Систем за наводњавање грађен је од 1959. до 1963. године и обухватао је око 3.000 хектара пољопривредног земљишта од Парменца до Катрге. Брана „Парменац“ изграђена је управо због система за наводњавање, јер се из ње захватала вода. Према речима Милана Бојовића, помоћника градоначелника Чачка, да би се обезбедила довољна количина воде за канал, али и за стабилизацију водоснабдевања из бунара „Водовода“ у Парменцу, што се и овог лета показало значајним, део језера, у дужини од 800 метара узводно од бране, мора се очистити од речног наноса.

На питање ко ће газдовати реконструисаним каналом, он каже:

– Размишља се о јавно-приватном партнерству или о формирању новог јавног предузећа, које ће овим системом управљати, старати се о његовом коришћењу, одржавању и чувању.

Од Љубића до Коњевића, где су углавном никла нова насеља, канал ће највероватније бити затворен и претворен у пешачко-бициклистичку стазу. Према речима Бојовића, будући да је утврђена траса Моравског коридора, отвара се могућност да се уради пројекат и за наставак реконстукције канала од Коњевића.

НАША ПОСЛА…

Баш као и приликом градње, истовремено са системом за наводњавање, ради се и канал за одводњавање, који целом трасом иде паралелно. Функција му је била да сабира атмосферске воде и преливима преко канала „спроведе“ је до Мораве. Његова судбина је још гора од оне коју је доживео канал за наводњавање. Будући да највећим делом није бетониран, потпуно је био зарастао у коров и шибље. У неким деловима власници околних парцела забранили су улазак радницима како би канал очистили и уредили!?.

На неким местима коров и дрвеће су поново изникли поред канала и за само неколико месеци направили густиш. Тешко се може замислити призор од прошле године, јер се та траса није одржавала скоро три деценије! Тим местима могло је да се приђе само са „тешким“ машинама, па се за нека дебла користио таруп, велики хидраулички багер, који „меље“ дрвеће. Новоизрасло шибље поново ће бити уклоњено пре самог бетонирања.

НЕМАР КОЈИ СЕ МОРА КАЖЊАВАТИ

Велики проблем биле су и дивље депоније, јер је корито канала многима било „небрањено“ сметилиште. Како причају и радници, дешавало се да на истом месту осване смеће, само дан након чишћења. Па и после бетонирања! Такође, додатне тешкоће правили су они који су бесправно у канал спровели канализационе цеви, а било их је десетак на тој траси. Канализациона мрежа је изграђена и највећим делом пуштена у функцију. Требало је много речи, тактизирања, а у будућности то значи и више посла за све надлежне инспекције и службе. У супротном, канал кроз извесно време може опет постати наша срамота.

НЕДОСТАЈУ РАДНИЦИ

Како су нам рекли представници извођача, веома тешко налазе радну снагу за овај посао. Један од разлога је што се у целој Србији, па и око Чачка, изводе велике инвестиције, али генерално је и проблем све мање обучених и добрих радника, пре свега грађевинаца.