JEDNOM PADOBRANAC, UVEK PADOBRANAC
Tako se zove i fejsbuk grupa koju su pokrenuli Ljubomir Čarli Hristov (70) i njegovi saborci. Među njima su i nekadašnji pripadnici čuvene 63. Padobranske brigade. Svakodnevno su u kontaktu, ne samo od skoka do skoka. Prošle godine su se sastali dva puta, u Beogradu i Nišu, gde su pojedini veterani sa Ljubomirom služili vojsku u elitnoj Padobranskoj brigadi.
– Padobranci su velika i složna porodica. Bratstvo! Pre nekoliko decenija smo uveli drugu zakletvu. Jednu u vojsci polažemo državi, a drugu iskrenom prijateljstvu. Pre skoka, u avionu se uhvatimo za ruku, neko je izgovori naglas, ostali potvrde. Zahvaljujući društvenim mrežama stalno se čujemo. Ne daj Bože da našima zatreba krv, novac, bilo šta drugo. Munjevitom brzinom jedni drugima priskačemo u pomoć. Takvo prijateljstvo je najvrednije. I to je razlog zbog koga ne propuštam nijedan skup padobranaca. Skakaću dokle god budem mogao – obećava Ljubomir i nama i sebi.
Klub veterana 63. Padobranske brigade „Arhistratig“ organizuje u maju već tradiciionalni „Balkanski skok prijateljstva“, na Lisičijem jarku, u Beogradu. Pre mesec dana Ljubomir je bio najstariji učesnik.
– Prošle godine sam skočio pet, a ove tri puta. Sada sam bio „načet“ virusom, ali – nema povlačenja. Ako se ponovo budemo sastajali u Nišu, idem obavezno… Moj sin Branko je prvi put skočio prilično kasno, napunio je 30. Nikada ga ranije nisam video tako radosnog. Tada je rekao: „Sada razumem zašto Ljubomir toliko priča o tome“…
Ljubomir Čarli Hristov rođen je u Pančevu, a odrastao u Beogradu. U Čačak je došao sasvim slučajno. Čuo je u vozu do Užica da „Litopapir“ traži radnike. U našem gradu su rođeni njegovi Nataša, Branko i Jelena…
Z. J.
Priča o jednom od najstarijih padobranaca u Srbiji u naredom broju „Glasa“
