ПЕДИЈАТАР НАТАША ЈОВАНОВИЋ: ЗАШТО СУ МАЛЕ БОГИЊЕ ОПАСНЕ
У Србији је регистровано 27 случајева малих богиња (морбила), објављено је 3. марта на порталу Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“. Епидемија је пријављена 22. фебруара, а највише регистрованих, двадесет троје, је у Београду. Према подацима Светске здравствене организације, током прошле године у земљама Европе забележен је пораст броја случајева једне од најзаразнијих вирусних инфекција. Чак 30 пута их је било више у односу на 2022. годину! На овај пораст, упозоравају лекари, утицао је смањен обухват деце вакцином против малих богиња (MMR), коју примају у две дозе, прву у узрасту од 12 до 15 месеци, а другу пре поласка у први разред. У Чачку је 91 одсто деце вакцинисано против малих богиња, наводи др Наташа Јовановић, начелница Дечјег диспанзера чачанског Дома здравља. Али, наглашава педијатар, треба имати у виду да је међу невакцинисанима 1.100 млађих од дванаест месеци, тако да су још увек мали за ову имунизацију. А та деца су најугроженија, уколико се заразе вирусом, упозорава она.
Осим компликација које могу да изазову, оно што мале богиње чини опаснима и чега се лекари плаше јесте њихов велики „потенцијал“ заразности.
– У пракси то значи да је довољно да 15 минута проведете у просторији са болесником, па да се и ви заразите – истиче др Наташа Јовановић.
Како објашњава, мале богиње почињу са симптомима прехладе – цурењем носа, кашљем, повишеном температуром. Затим се јави осип, прво иза ушију, па на лицу и око врата, који се шири на друге делове тела. Дете је малаксало и има “сузне” очи.
– Лек за мале богиње не постоји, па родитељима саветујемо обарање температуре, да дете мирује и узима више течности. Најчешће компликације болести су пнеумоније са великом стопом смртности и акутни енцефалитиси (запаљења мозга), који се јављају око седмог дана по избијању оспе. Мале богиње могу изазвати и неуродегенеративну болест – субакутни склерозирајући panencefalitis, који се јавља неколико година после прележаних морбила и манифестује се епилептичним нападима и интелектуалним пропадањем. Свако дете са осипом треба довести на преглед педијатру, нарочито децу која нису вакцинисана – наглашава докторка Јовановић и додаје да симптоме сличне малим богињама дају и други вируси, пре свега, rubella, adenovirus и enterovirus.
Према речима наше саговорнице, до пре неколико година о малим богињама лекари су учили само из књига, јер их, на срећу, нису виђали у пракси. Разлог је имунизација против ове болести, која је у свету започета 1963. године, а у Србији се спроводи од 1971, са вакциналним обухватом од 99 до 100 одсто. Рођени од те године до 1990. су добили једну дозу вакцине. Сва деца рођена после 1990. године, наводи наша саговорница, добијају две дозе вакцине.
– Последњих година обухват је нешто нижи због страха родитеља да би вакцинација могла угрозити здравље њихове деце. Савремени начин живота је донео и нове савремене болести, пре свега, алергијске и аутоимуне, аутизам, ADHD (поремећај пажње са хиперактивношћу)… Имајући у виду да за многе од тих болести узрок још није јасно дефинисан, неоправдано је оптужена MMR вакцина. Просечном грађанину су углавном недоступни поуздани медицински подаци, стручни радови и остала медицинска литература, па своје мишљење формира претраживањем на интернету и разменом искустава у свом окружењу. Стручњаци који се баве аутизмом и другим развојним поремећајима недвосмислено кажу да се знаци аутизма код деце примећују знатно пре давања MMR вакцине. Педијатри на систематским прегледима у првој години увек питају родитеље да ли им се дете осмехује, да ли остварују контакт очима, да ли се дете одазива на позиве, да ли показују интересовање за интерактивну игру и друге суптилне симптоме који могу указати на поремећај развоја. Педијатри родитеље упућују и да попуне упитник о развоју свог детета – каже др Наташа Јовановић и наводи да овакав упитник заинтересовани могу преузети са wеб странице: Службе за здравствену заштиту деце Дома здравља у Чачку (https://domzdravljacacak.rs/sluzba-za-zdravstvenu-zastitu-dece/).
– У Србији смо епидемију малих богиња имали пре осам година. Тада је оболело више од пет хиљада људи, међу њима и старије особе, које нису биле вакцинисане, као и деца. У Чачку ни тада нисмо имали регистровани случај морбила. Надамо се да ће тако и остати – закључује др Наташа Јовановић.
В. Т.
Фото: приватни архив саговорнице др Наташе Јовановић
