Kulturno obrazovni program Doma kulture
JEDNA KARIJERA – JEDAN ŽIVOT
O predstavljanju Velje Pavlovića, novinara i autora kultnih emisija na TV Studio B, „Nivo 23“ i „Duhovnici“, u okviru Kulturno – obrazovnog programa Doma kulture, utorak 31. oktobar
Interesantna je ideja posvetiti jedno veče čoveku koji je pola svog radnog veka posvetio predstavljanju drugih – značajnih imena naše kulture i duhovnosti. Da rad i izbor profesije nisu odvojivi od karaktera jedne ličnosti, samo je potvrdilo predstavljanje Velje Pavlovića. Njegova jednostavnost, mirnoća, ali i stalna potreba za preispitivanjem, učinile su i njegov ukupan profesionalni rad delom zajedničke kulturne baštine, blizak i dostupan običnim ljudima, bez pretencioznosti i preterivanja. Kad se malo bolje razmisli i kad devedeset minuta posvetite priči Velje Pavlovića i onom što je on kazao o drugima, jednostavno shvatite zašto su njegove emisije dugotrajne i tako popularne. Velja jednostavno ume da oseti i prepozna ono najbolje u svojim sagovornicima i da na jednostavan način iz njih „izvuče“ njihovu i univerzalnu istinu o životu, ljudima, postojanju.
Predstavljanje života i karijere Velje Pavlovića je otpočelo njegovom lepom pričom o studentskim danima koji su potrajali gotovo deset godina, u kojima se tražio, pronalazio i preispitivao u raznim izborima: ekonomija, matematika, slikarstvo i novinarstvo. To su godine putovanja, lutanja, saznavanja, življenja rokenrola širom Evrope i sveta. Godine bez pritska i ambcije i bez jurenja za slavom i poslom, godine čekanja i pronalaženja sebe u životu koji se udisao punim plućima. I profesionalna karijera novinara je otpočela prirodno i spontano za jednog mladog novinara, na najboljem mogućem mestu tih sedamdesetih, na Radiju Studio B, gde se učilo od najboljih – Duška Radovića, Đoke Vještice i drugih tadašnjih novinara, urednika, direktora. Iskustvo sa radija bila je odlična podloga za novo iskušenje, rad na televiziji u „nemirnim“ devedesetim. U to vreme, na samom vrhu „Beograđanke“, tada najviše zgrade na Balkanu, na njenom 23. spratu, koji nije bio predviđen za radni prostor, Pavlović dolazi na ideju da svoju autorsku emisiju, posvećenu razgovorima sa elitom naše kulturne scene, nazove „Nivo 23“. I tako narednih 26 sezona. Od scenografije, koja je u potpunosti odslikavala siromaštvo, ali i jednostavnost jednog doba – sanduci pokriveni „ponjavama“ i sedenje gotovo na podu, gde pažnja gledaoca ne luta ka sporednim detaljima, nego je usmerena na ono što se govori, na govornika, ali i na vešta i mudra pitanja voditelja. Među prvim gostima, sve sami bardovi naše kulturne scene: Nikola Milošević, Aleksandar Popović, Ljuba Tadić, Milovan Danojlić, ljudi o kojima Velja i danas govori sa pijetetom i potpunim uvažavanjem i divljenjem.
Gost je lagano u razgovoru prešao i na svoju drugu, kultnu tv emisiju „Duhovnici“, nastalu nekih desetak godina kasnije od „Nivoa 23“. „Duhovnici“ su nastali iz jednostavne potrebe da tadašnje srpsko društvo sazna nešto više o duhovnosti pravoslavnog sveta i o onima koji su tu duhovnost stvarali i čuvali. Sve to je predstavljeno na jedan jednostavan način, blizak savremenom gledaocu, koji je saznao za priče, ljude i knjige koje su do tad bile potpuna nepoznanica i za autora emisije. Slatka je bila anegdota, koju je ispričao Velja Pavlović, tamo negde sa kraja sedamdesetih, kada je predsednik kućnog saveta njegove zgrade u samom centru Beograda sazvao sastanak samo zato što se u zgradi pojavio sveštenik. E, onda se sve promenilo početkom devedesetih i o toj promeni i o jednom do tada potpuno nepoznatom svetu za većinu građana Srbije, progovorilo se jednostavno drugačije, od onog na šta smo do tad navikli. Svet duhovnosti je uz emisiju „Duhovnici“ ulazio na pravi način u mnoge domove, a zasluga za to, pored odličnih gostiju, svakako pripada i autoru emisije, koji je na svoj skromni način tražio i svoj mir i svoju duhovnost duboko u sebi, kada je shvatio da on sam, Velja Pavlović, nikad ne može biti monah, jer se za taj poziv ljudi jednostavno rađaju.
Velja je na kraju zanimljive večeri, prepune emocija, progovorio i o svom privatnom životu, o samostalnom podizanju kćerke, o njenom odrastanju, ali i o tome kako svi mi učimo i prevaspitavamo sebe uz decu i njihovu beskrajnu čistotu i visprenost u njihovim ranim godinama života, tamo do pete godine. Velja je progovorio neku i o neminovnim penzionerskim danima, koji ga očekuju tamo negde od iduće godine, kada i odlazak u penziju, o potrebi da uživa u čitanju i neobaveznom sviranju na gitari, ali i o planovima i novom početku, kao i o svojoj kući za odmor u selu Nanomir i o svojoj velikoj ljubavi za Beograd, onakav kakav jeste, sa svojim šumovima i nemirima.
Jedno divno veče uz sjajnog čoveka i novinara u prepunom Klubu Doma kulture Čačak, čiji je moderator bila Verica Kovačević, urednica Kulturno – obrazovnog programa ove ustanove.
Dušan Darijević
