За разлику од ранијих година, када свет није дрмала велика енергетска криза, овога пута су и припреме за нову грејну сезону биле много компликованије, па су се и грађани Србије много више бавили рачуницом на који начин да дођу до што јефтинијег огрева, како би се обезбедили да током зиме имају уобичајено топле куће и станове, што је и те како битно за очување здравља и нормално функционисање. Најбоље су, свакако, прошли домаћини који су чврсти огрев набавили крајем пролећа и почетком лета, јер су тада владале и најповољније цене. За разлику од њих, они који су закаснили, суочили су се са драстичним скоком цена, па чак у одређеним периодима и са поремећајима у снабдевању огревног дрвета, а о пелету и да не говоримо, где је и држава морала да интервенише, како би зауставила његово вртоглаво поскупљење.
Са побољшањем временских прилика, дошло је до стабилизације понуде огревног дрвета, али је за велики број домаћинстава оно и даље било прескупо. Грађани који су успели да пазаре дрва крајем пролећа и почетком лета, прошли су најјефтиније, док су они, који су ову обавезу пролонгирали за касније, прошли као „боси по трњу“ и још увек не могу да се опорове од тог великог удара на истањене кућне буџете.
ДРВА И ПЕЛЕТ НИКАД ПАПРЕНИЈИ!
Звонко Новаковић из Качулица каже да су многи сеоски домаћини искористили лепо време у протеклих петнаестак да се опскрбе дрвима. Они који немају сопствене забране, набављали су дрва у облицама по цени од 10.000 динара по кубном метру, без обзира да ли је реч о храстовини, буковини или багрему, што је дупло скупље у поређењу са прошлом сезоном. Кубик струганих и цепаних дрва достигао је 12.000 динара.
– Иако сам се ранијих година држао девизе да причувам шуму за нека тежа времена, ове године сам одлучио, пре свега, због изузетно високих цена, да огрев обезбедим са свога поседа. Наравно, и ту има одређених трошкова и много рада, али када се све извага – ово је свакако најповољнија варијанта – рекао је за „Чачански глас“ Новаковић.
Ове године се стругање дрва моторном тестером плаћа у просеку 10 евра по утрошеном резервоару горива, а услуга машинског стругања и цепања дрва 700 динара по кубику.
Како смо сазнали од власника појединих стоваришта огрева у чачанском и краљевачком крају, дрва има довољно, али ситуација није иста и са најтраженијим врстама угља. Осим тога, како су нам објаснили запослени на стовариштима, полако опада и интересовање грађана за куповину огрева, јер је, из дана у дан, све мање оних који ово питање још увек нису решили. А ако је бар мало за утеху онима што су били принуђени да до сада одложе набавку огрева, цене су исте као и пре месец дана.
На стоваришту „Лукас“ у Коњевићима, како смо сазнали, дрва има на лагеру. Резано дрво продају по цени од 10.000 динара, а имају и доста тражени пљеваљски угаљ, комад и коцку, по цени од 17.500, односно, 18.000 динара по тони. Брикета и пелета нема.
У краљевачкој стругари „Микро 3“ ових дана многи грађани траже отпадно дрво. Кубик и по популарне „коцке“ кошта 7.000 динара, па многи прибегавају куповини овог јефтинејег дрвеног отпада. Поред тога, на подручју Краљева се може наћи по повољној цени и тополово дрво – за два кубна метра 8.000 динара, али они који су принуђени да се ове зиме огреју искључиво том врстом дрвета, сигурно им то неће поћи за руком због његове ниске калоријске вредности.
На стоваришту „Огрев“ у Краљеву, угаљ „станари“ из Босне и Херцеговине се продаје по цени од 20.000 динара по тони, док је „ковински“ или, како га другачије зову, „дунавац“ јефтинији за 500 динара. И кад стигну нове количине, брзо се разузму, јер се заинтересовани грађани уписују на списак, па се по том редоследу и врши испорука. „Пљеваљца“, штаваљског, као и „колубаре“ нема на лагеру.
Велико изненађење за грађане у претходним месецима представљала је и несташица пелета на тржишту, која ни сада није потпуно превазиђена, а поред тога и његова превисока цена. Како нам је објаснио Жељко из Љубића, пелетом се греје већ неколико година и сада је по први пут био потпуно затечен његовом несташицом на тржишту, али и папреном ценом:
– Успео сам да набавим само једну тону пелета по цени од 320 евра, а и за то ми је била потребна веза. Наравно, то нам није довољно. У Пелет центру у Чачку су ми рекли да ће пелет стићи наредних дана. Распитујем се стално на свим местима где се набавља ова врста огрева и према мојим сазнањима, цена пелета се креће од 320 до 400 евра по тони. Чим се појави, веома брзо се и прода. Држава јесте ограничила цену, али то се у нашој пракси баш и не поштује.
Без обзира на то што су надлежни у нашој држави обећали да током наступајуће грејне сезоне неће бити рестрикција и да ће Србија имати довољне количине енергената, ипак, због скока њихових цена, грађани, углавном, и даље брину како ће пребродити предстојећу зиму. Чињеница је да зима зна често и да се и одужи, па се морају обезбедити и додатне количине огрева, што у времену великог поскупљења готово свих врста робе не би било нимало пожељно.
КОЈИ ЕНЕРГЕНТ ЈЕ НАЈПОВОЉНИЈИ?
Према процени Агенције за енергетику Републике Србије, највеће трошкове енергије за грејање имаће домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажногрејање, пропан бутан гас и лож уље. За набавку енергената или енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, она морају издвојити 155.800 за електричну енергију, 167.000 за пропан бутан гас, односно 188.500 динара за лож уље.
У односу на претходну годину највише за 58 одсто је порасла цена угља „бановићи“. Цене огревног дрвета су скочиле око 50 одсто, док је цена пелета порасла за 34 процента. Цена пропан бутан гаса је виша за 25 одсто, док је цена лож уља већа за 45 процената. Најмање су повећане цене природног гаса – за око осам одсто, док је грејање на струју, зависно од начина грејања скупље за 10 до 15 процената.
Из Агенције за енергетику Србије саветују грађанима да при избору начина грејања потраже помоћ стручњака, а да пре тога, уколико су у могућности изолују свој стамбени простор и промене прозоре. Уколико купују нове пећи и котлове, грађанима се препоручује да изаберу оне које су енергетски најефикаснији.
В. С.
